Каква ће бити судбина српског лигашког такмичења?

У данима када је пандемија заједнички противник на светском нивоу, постоје и разне дилеме око такмичења у новој сезони. Види се то и по одликама разних савеза у колективним спортовима који се прилагођавају новонасталој нежељеној ситуацији.

Фудбалери су проширили лигу, регионална кошаркашка је одложена за две недеље и на европском плану је све под знаком питања. Једино што је за сада сигурно да ће трибине бити празне. До даљњег.

Кад је ватерполо у питању Србија је такмичења организовала у три нивоа. У Регионалној лиги је била представљена са три клуба у Регионалној А1 и четири у А2 нивоу.

Други ниво је била Прва А лига Србије уз учешће осам клубова, а трећи Прва Б лига са 12 клубова укључујући и Бањалуку годинама заступљену без утицаја на пласман.

По завршетку три нивоа, формирала би се Супер лига подељена у два дела. У првом за пласман од првог до шестог места били би најбољи српски тимови у регионалном такмичењу а од седмог до 10.места би се надметали седмопласирани наш тим из региона и три најбоља клуба из Прве А лиге.

Тако је било до сада. Иако до почетка клупске сезоне на националним нивоима има скоро два месеца извесно је да ће се српски, хрватски, црногорски и словеначки савези упустити у авантуру звана Регионална лига по до сада устаљеном моделу.

На састанку у августу ће о томе бити речи али ће све одлуке бити донешене кроз гледање статистике дневне заражености, броја оболелих, преминулих... Да ли је могуће очекивати потпуно смирење? Тешко.

Због тога ће се пре сви окренути по оној „ у се и у своје кљусе“ односно организовању сопствених првенстава и евентуално накнадно одигравању некаквог фајнал фора да би се у региону добио победник.

Шта Србији са 27 клубова из прошле сезоне предстоји ? Свакако два нивоа такмичења и ту нема много непознаница. Тачно се зна којих десет тимова је било за бившу Супер а будућу Прву А лигу Србије.

Исто тако одредилло би се колико би екипа било у Првој Б лиги. Да ли одређен број или би такмичење било отворено и систем постао прилагођен броју клубова, остаје да се види.

Питање је да ли би сви клубови у овој ситуацији могли да одговоре захтевима које тражи учешће у такмичењу.

Јасно је и да се у савезу о томе интензивно размишља, да се дискутује, материјали спремају како се дефинитивна отказивање региона не би дочекало неспремно. На крају, док се званична одлука не донесе свакаква размишљања су могућа, као што је и овакав текст.