КОРНЕР - Tренери потрошна роба

Пише: Златибор Репић

Саво Милошевић, Симо Крунић и Бранко Мирјачић. Имена су смењених или тренера који су поднели оставке у првих шест кола суперлигашког каравана.

Шок терапија деловала је позитивно на Партизан. Са Александром Станојевићем црно-бели су савладали Рад, мада Грађевинари не могу да буду мерило напретка екипе. Деби Зорана Његуша на клупи Грађевинара, самим тим, није био успешан. Славољуб Ђорђевић лоше је прошао на дебију као тренер Радника против Инђије на свом терену.

Сигурно је да ће промена главнокомандујућих у стручним штабовима бити бар још неколико до краја сезоне, можда и пре завршетка јесени. Обичај је, посебно код нас, да се увек прво посеже за „тренерском главом”. Стручњаци су одавно потрошна роба. Кривци су и челници клубова, јер углавном не раде темељно и тренере бирају без икаквих критеријума.

Негде до промена долази брже, негде касније. Као што је тешко очекивати да се на европској сцени појаве нови Алекс Фергусон и Арсен Венгер са скоро тродеценијским радом у великим клубовима какви су Манчестер јунајтед и Арсенал, тако ни на нашој сцени више неће бити Љубише Тумбаковића. Управо Партизан на чијој је клупи садашњи селектор Србије седео девет и по година у два мандата, сада че-шће него други из врха нашег фудбала мења тренере.

Владану Милојевићу нису биле довољне две сезоне у Лиги шампиона и једна у Лиги Европе, о чему је Црвена звезда предуго сањала пре његовог доласка, није се задржао на Маракани дуже од две и по године.

Фудбал се дефинитивно променио. Постао је практично светски тренд да клубови немају стрпљења. Улагања у тимове су огромна и резултати се траже брже него раније. Због тога не вреди да жалимо како је отишао квалитетан стручњак. Правила најпопуларнијег спорта као уносног бизниса су таква. Уосталом, мало где постоји систем у којем је тренер главна карика. Водећу улогу имају играчи, поготово најскупљи, из маркетиншких и многих других разлога.