Филе Бену држи фиге

Очаравајуће магнетно привлачи пажњу прошлонедељна распуцаност Мохамеда ел Фарду Бена, гарнирана смислом за комбинаторику и асистенцијама. Равнодушним не оставља и његово напредовање на вечној листи Звездиних стрелаца у евротакмичењима, попут вируса експоненцијално продирање у звездашка срца.

„Равну душу“ нема и писац историје Црвене звезде, голгетерски корифеј са 28 међународних голова – Зоран Филиповић. Стога очекивано, без имало зависти и љубоморе храбри интернационалца с Коморских Острва да вечерас у дуелу с Гентом умањи разлику, не остане на минус – 16!

- Волео бих да обори рекорд, добро би било за клуб и њега – добродушно ће Филе, од милоште.

С ове временске дистанце посматрано, далеко је... много?

- Много дуже сам и играо у Звезди, десет година. Друкчији су односи у фудбалу, након „Босмановог закона“, превасходно – номадски. Играчи, лишени робовласничког односа, отад учесталије мењају клубове. Могу, што једино није добро, већ од седамнаесте године.  

Бену, дакле, требало би продужити летошњи уговор с валидношћу до 2023?

- Најмање... за годину, две. Изузетан је играч, савршено адаптиран на овдашњи ментлитет, умешно уклопољен у тим. Поливалентан у офанзиви и, што вечерас посебно буди оптимизам: с формом у успону. 

Бену и наследницима, утисак је, вечерас мало чвршће држаћете фиге?

- Наравно, све док прсти не буду побелели ха, ха... Победићемо, с тим да не очекујем ефикасну утакмицу као са Слованом из Либереца. Што, разумљиво, не значи Звездин другачији приступ мечу и свима нама прижељкивани сценарио с раним головима. Знате... компликована су загонетка европска надметања, за разлику од једноставних домаћих. Белгијанци су изузетни тактичари, веома дисциплиновани. Гент за велик респект, иако ослабљен и у осредњој форми. 

За разлику од разгоропађене Звезде, у последње две утакмице?

- Увећано самопоуздање у спорту је чудесан стимуланс, тад се ваљано искористе одлучујући моменти као у дуелима са Слованом и Радником. Идентично прижељкујем и вечерас, уз опаску да је фудбал непредвидива игра с позитивним и негативним периодима у сезони.

Панатинаикос једини минус

Енормна ефикасност намах асоцира на његову генерацију, не само бројни трофеји и репрезентативци.

- Млад, у седамнаестој, „упао“ сам међ` изузетне играче предвођене Џајићем и Аћимовићем, након Лазаревићевог одласка у иностранство. Миљан је препознао таленат у мени, првом тиму прикључио...  остало је познато, мање-више.

Модеран фудбал сте играли, у многим елементима – авангардан?

- Миљаново дело искључиво, систем и данас примењив. Заснован на савршено аутоматизованим пробојима по боковима, не само с крилним нападачима Џајићем и Антонијевићем већ и офанзивним бековима Ђорићем и Кривокућом. Аћимовић је феноменално покривао леву страну, сликовито речено: орао по терену. Караси и Остојић царевали иза центарфора, Кленковски као задњи везни. Павловић... Напред-назад, налик данашњој игри у оба правца. С једним јединим минусом, елиминацијом од Панатинаикоса у полуфиналу Купа шампиона 1971.