Ђанлука Барилари, Италијан, водиће Швајцарску против државног тима Србије у другом прозору квалификација за Евробаскет, али творац ове репрезентације земље сатова и чоколада је наше горе лист, Србин из Требиња, Петар Алексић.
- Вратио сам се у Швајцарску 2011, играо сам пред крај каријере за Нојшател и Нион, и преузео сам Фрибург. Репрезентацију ове земље, чији сам држављанин у међувремену постао, водио сам од 2013. до 2017. Извршио сам селекцију, подмладио тим, све по принципима старе југословенске школе кошарке. Волим да кажем да је те темеље ударио професор Александар Николић, а да је мој професор и ментор био Горан Миљковић – Финац. Учио сам и из сарадње са Луком Павићевићем у Алби, мом некадашњем саиграчу из ФМП-а био сам помоћник у Берлину.
Још нешто Алексић додаје, рекао бих со несвакидашње приче:
- У државном тиму Швајцарске, сви момци изузев Душана Млађана рођени су средином деведесетих година прошлог века, а њих 11 из екипе која ће се супротставити Србији сам тренирао. Ова селекција, мојих руку дело, може, уз мало измена, да остане на окупу још један циклус. Она има и главу и реп, али нисам могао више физички да издржим да истовремено водим и Фрибург и Швајцарску.
Дакле, има ли позванијег да оцени снагу противника нашег националног тима од Алексића.
- Имају све неопходно. Плејмејкер је паметан момак, двојка је добар шутер, тројка...немају класичног центра, маскирају то са четворкама. Технички су изузетно потковани, разумеју кошарку. И веома су уиграни, што се каже могу да играју затворених очију, јер су играчи практично из три клуба, Фрибурга, Женеве и Масања.
Зна Алексић на какав одјек ће наићи његове речи, па нуди суштину, да не кажемо рецепт за победу:
- Ако Србија наметне контакт игру, Швајцарци то не могу да издрже.
Занимљиво је ко су људи који репрезентују Швајцарску, одакле им је порекло. Алексић нуди одговор:
- Браћа Млађан су Срби, синови Милана Ушкета Млађана, Ковач је Хрват, Балдасари Италијан, за Натана Јурковића се мислило да је Пољак, а он је испоставило се Јеврејин, чак и игра у Израелу. Изванредан је играч, све зна, покрива сјајно простор, на жалост без шута је. Његови родитељи су играли одбојку за репрезентацију Француске и били су олимпијски шампиони, ако се не варам. Остали су већ неколико генерација Швајцарци.
Петар Алексић је иначе најуспешнији тренер у историји Фрибурга, 17 пута шампиона Швајцарске, ужива поштовање, али не заборавља оне који су утабали пут.
- Владимир Браца Карати, бивши играч београдског Радничког из седамдесетих година прошлог века и домаћи човек, Франсоа Бараз су ударили темеље за швајцарске прилике великом клубу Фрибургу. Направили су дворану са три терена, такве услове у овој земљи нема ни један други клуб. Карати је прво играо, потом је био тренер, остао је у Фрибургу, ужива с правом статус легенде. Дубок траг оставио је и Душко Ивановић, прво као играч, па тренер. Ја за разлику од њих двојице нисам играо за Фрибург и то ми је дуго био хендикеп. Али, ово ми је осма сезона на кормилу, били смо четири пута државни прваци, три пута смо освојили Куп, два пута Суперкуп, рекордери смо по броју победа у првенству...



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.