Драгана Пешић-Белојевић, некада једна од најбољих наших играчица, репрезентативка Југославије и ведета Радничког, последњих неколико година са великим успехом обавља функцију градске секретарке за спорт.
Из угла бивше репрезентативке Југославије, учеснице Олимпијских игара и освајачице сребра на Светском првенству у Сеулу, Драгана Пешић-Белојевић је прокоментаарисала тринаесто место на Европском првенству у Данској, које јој је тешко пало.
- Очекивала сам бољи пласман с обзиром на групу коју смо имали. Међутим, као већина љубитеља рукометна и ја сам изненађења и тужна – искрено је рекла легендарна играчица.
Прва утакмица је улила наду да може да се оствари добар пласман?
- Холандија очигледно није оно што је била, видели смо то касније. Тактика нашег тима је била изненађење које је уродило плодом. Искрено, мени се то није допало, али донело је резултат. Са Мађарицама смо увек играле добро, њихов стил игре нам одговара. Да ме неко питао рекла бих да ћемо победити. Међутим, тај меч је био тактичка катастрофа!
На крају је стигла Хрватска, можда и најпријатније изненађење?
- Свака им част, није само борбеност у питању, добро су уигране, види се да прате инструкције тренера и раде оно што треба. Ипак, морам да каже да смо ми далеко бољи и ту утакмицу смо морали да решимо у нашу корист. Имале су девојке вољу, жељу и знање, али ова утакмица је апсолутна грешка тренера.
Бивша ведета је додала:
- Генерално мислим да је сваки тајм аут био лош, ништа конкретно није речено. Некада нисте имали ту могућност, него је тренер са клупе викао и говорио шта и како да се игра. Сада селектори имају минут одмора, али кад га не искористе на прави начин онда је то проблем. Рецимо, Хрватице су промениле са 6-0 у 5-1 одбрану, а ми нисмо имали одговор на то. Уместо да неко утрчи, да средњи бек уђе на другог, што је једном прошло, наш тим није знао на коју страну да иде. Да ме неко не схвати погрешно, нису играчице криве, мора неко да им каже шта да играју. Друга ствар, четрнаест минута нисмо дали гол, али ништа нисмо ни мењали у том периду.
Играчице?
- Била сам и сама у ситуацији кад су ме дизали у небеса, а онда јако критиковалли. Сви то доживе и није ништа ново. Међутим, најлакше је по играчицама ударити, али мора да се зна да се оне уклапају у тактику, да желе најбоље, али да мора неко увек да их усмери. Имали смо у генерацији много звезда, али смо увек биле тим и то не само играчице, него и селектор и сви око репрезентације.
Чија је одговорност дебакл на ЕП?
- Можемо сад да причамо колико хоћемо о томе, али то није битно у овом тренутку. Да се не враћамо увек уназад, морамо да се покренемо са мртве тачке и гледамо напред. Потребне су промене, да дође неко ко ће да покрене све са мртве тачке и да се крене напред.
Да ли вас као бившу репрезентативку боли ово што се сад дешава?
- Не боли ме сад, мене боли већ двадесет година. Рукомет је био наш најтрофејнији спорт, девојчице су ишле да тренирају јер смо имали резултат, а то се сад дешава одбојци. Волела бих да видим ову одбојкашку поставу на рукомету... Стали смо са радом, нисмо престали да рађамо таленте, него више нико не ради са њима. Треба да се направи систем и крене од поечтка. Да се разумемо, не причам ја ово сад кад је резултат лош, ово сам говорила кад су девојке освојиле сребрну медаљу у Београду. Тада сам рекла да морају промене сад и одмах... Нико није имао храброст да предузме неке мере и поправи ствари.
Да ли су неопходне промене?
- Одавно је требало да дође до промена, јер ми већ много каснимо, ала надам се да ће ускоро и то да се промени. Знам да бу-дући неко неће бити само замена, већ неко ко ће да помери ствари. Свако ко буде хтео да направи систем да се подигне ру-комет имаће моју максималну подршку.
Поражавајућа чињеница је да у Београду нема женског клуба у елитном такмичењу?
- То је трагично. Нису Хипобанка, Будућност, Подравка или Спартак луди што су правили врхунске клубове и из њих црпили репрезентативке. Надам се да ће се појавити у Рукометном савезу неког ко може да стабилизује Раднички или Звезду. Данци, Норвежани, Швеђани су учили од нас, узимали наш систем, ми одбацујемо све, а били смо најбољи на свету.
Мартовске квалификације за Олимпијске игре су најважније за ову генерацију?
- Моја генерација је последња која је учествовала на Олимпијским играма и то је још једна поражавајућа сттвар. Мислим да је велика грешка Савеза што није поднео кандидатуру за домаћинство турнира. То је кардинална грешка.










Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.