ДИРЕКТНО: Када анонимус руши легенду

ПИШЕ: Милорад Бјелогрлић

Наслов овог коментара је „Када анонимус руши легенду”, а могао је комотно да буде и „Елмедин Бегић човек без образа и срама”. Можда је тај чак био и бољи, али то нека пресуде они који буду читали ове редове.

Ко је Елмедин Бегић?

Па слободно се може рећи фудбалски анонимус, без обзира на то што тренутно обавља функцију председника Фудбалског савеза Босне и Херцеговине. Не постоје писани трагови да је икада играо фудбал, али је неспорно био председник нижеразредног ФК Бутмир, месташца поред Сарајева, далеко познатијег по аеродрому. Тог човека не познаје 95 % становника БиХ, а о Европи и свету да не говоримо. Тотални анонимус.

Ван фудбала Елмедин Бегић је директор аеродрома Бутмир на којем се 2007. године догодила вишемилионска пљачка због чега су осумњичени и неки његови упосленици. Иначе, Бегић много воли фотељу и шефовске функције. На волшебан начин захваљујући којекаквим мешетарењима, диловима, таловима у више наврата биран на функцију председника ФСБиХ, чији је буџет у 2019. години био преко 30 милиона КМ (конвертабилних марака), а где је новац ту је и Бегић.

Међутим, дошло крајње време и Бегић ускоро мора да напусти место председника јер по важећим актима не може више да обавља ту функцију. Сада се сетио да би могао да буде изабран за почасног председника ФСБиХ, узгред речено бар до сада, више протоколарне фунције коју је због огромних заслуга у босанскохерцеговачком фудбалу имао Ивица Осим.

Ко је Ивица Осим?

Легенда југословенског и босанскохерцеговачког фудбала. Као играч са репрезентацијом Југославије био други у Европи. Где год је радио као тренер остављао значајан траг. Само са својим Жељом није освојио ниједан трофеј. Био је „само” вицешампион, учесник финала Купа СФРЈ, полуфиналиста Купа Уефа. Са Партизаном освојио Куп, исти успех остварио и са Панатинаикосом у Грчкој, са Џеф јунајтедом победник Купа Јапана, са „провинцијском” екипом Штурм у више наврата био шампион Аустрије и учесник Лиге шампиона.

Један од најуспешнијих селектора Југославије, са којом је био пети на свету и носилац олимпијске бронзе у Лос Анђелосу 1984. године. Са репрезентацијом Јапана био на корак од пласмана на СП, али је доживео тежак мождани удар због чега је прекинуо тренерску каријеру.

Једном речју Ивица Осим је познат широм планете, о чему говори и чињеница да је књига о њему („Речи Осима”) у Јапану продата у вишемилионском тиражу, почасни грађанин и носилац Шестоаприлске награде града Сарајева, у Грацу је добио и своју улицу, добитник и једног од највећих одликовања Јапана, свуда цењен и поштован. Легенда.

Када је пре десетак година фудбалској БиХ претила суспензија из свих такмичења, својим ауторитетом у УЕФА и ФИФА допринео да до тога не дође и да репрезентација и клубови могу несметано да играју у свим такмичењима. Зато је са пуним правом једногласно и изабран на место почасног председника ФСБиХ. На Ђурђев дан следеће године улази у девету деценију живота.

По новом Статуту ФСБиХ који је, а како другачије када је Елмедин Бегић у питању него волшебно, донешен пре три месеца, а обелодањен пре два дана је усвојен члан по ком функцију почасног председника не може да обавља човек старији од 75. година. Другим речима тај анонимус и безначајник у фудбалу Елведин Бегић је сменио легенду Ивицу Осима да би себе ставио на исто место.

Шта рећи него, безобразлук невиђених размера. Један сарајевски колега текст на ову тему је завршио следећим речима: „Држава која дозволи да Ивицу Осима растргају безначајни керови ионако не заслужује да има фудбал”. У једној реченици све речено.