Журналова листа интернационалаца: Дејан Станковић српски играч 21. века

Завршена је и друго десетлеће 21. века. Протекла је петина столећа. Рано је за подвлачење дебеле црте, али смо довољно далеко одмакли да можемо да погледамо уназад и прогласимо најуспешнијег српског фудбалера у две деценије 21. столећа.

На листи је увек десет најбољих у години. Пласман је искоришћен за бодовање. За прво место на листи је додељивано десет бодова, за друго девет, треће осам и тако редом све до десетог места које је доносило један бод.

Листа није вредновала индивидуални квалитет, већ годишњи учинак. На крају су се издвојили они који су имали најдужи период присуства на листи, али за ниже пласмане су пресудили кратки најбољи периоди. Кад је све записано и израчунато. На врху листе пресудио је један поен!

1 Дејан Станковић 77

Присутан на листи целу прву деценију. Бодови из 20. века нису рачунати за ову листу. Лауреат 2006. и 2010, други на листи 2002. и 2009. Најслабије пласиран је био 2005. године коју је завршио на шестом месту.

Играјући за италијанске клубове освојио је 22 пехара. Са Лациом (1998-2004) је освојио седам пехара, само један у 21. веку, Куп Италије 2004.

Много трофејнији је био у Интеру (2004-13) у коме је постао и један од најбољих играча Серије А. У дресу миланског клуба је освојио пет Серија А, по четири Купа и Супер купа Италије, Лигу шампиона 2010. и светско клупско првенство 2010. Од 2019. је члан Куће славних Интера.

2 Бранислав Ивановић 76

На листи је дебитовао 2007. године. Од тада је пропустио четири листе, што га је коштало останка на другом месту. Лауреат 2012. и 2013, други на листи 2010, 2015. и 2020.

Током иностране каријере је освојио 14 трофеја. Колекцију је почео са прави у московској Локомотиви (2006-07) освајањем Купа Русије 2007.

Са Челзијем (2008-17) је освојио три Премијер лиге, три ФА купа, по један Лига куп и Супер куп, Лигу шампиона 2012. и Лигу Европе 2013, голом који је постигао у последњем минуту продружетка финала.

Преласком у Зенит у јануару 2017. је остао три сезоне без вредних бодова на листи, али је трофејну колекцију обогатио прошле године освајањем „трипле круне“ у Русији.

И даље је активан, мада игре у Вест Бромвич Албиону тешко могу да га увресте међу кандидате за листу најбољих интернационалаца.

3 Александар Коларов 66

Увек међу најбољима, никад најбољи. На листи је дебитовао 2009 и остао целу деценију, тек је прошле године изостао из елитног друштва. Најбољи пласман је имао 2014. на другом месту.

Увек је недостајало „нешто“ да би запосео трон, али је захваљујући дуго одржаваном врхунском формом ушао и у избор за најбоље интернационалце у 20. веку.

Ла Лациом (2007-10) је освојио Куп и Супер куп Италије 2009. Учествовао је у уздизању Манчестер ситија (2010-17) освајањем по две Премијер лиге и два Лига купа и по једним ФА купом и Супер купом Енглеске.

Са Ромом (2017-20) ништа није освојио а од лета прошле године покушава да се са Интером врати на трофејни пут.

4. Немања Видић 62

Да је дуже играо на врхунском нивоу сигурно би запосео прво место. На Журналовој листи је провео само седам сезона, од 2005. до 2011. У том периоду је четири пута био лауреат (2007, 2008, 2009, 2011), једном био трећи (2006), двапут четврти (2005, 2010).

На листи је дебитовао 2005. као играч московског Спартака (2004-06). Преласком у Манчестер јунајтед (2006-2014) је додирнуо звезде. Освојио је пет шампионата Енглеске, три Лига купа, четири Супер купа, Лигу шампиона 2008. и светско клупско првенство 2008.

Проглашен је за најбољег играча Премијер лиге 2009. и 2011. Од 2012. повреде су проредиле број утакмица за Јубајтед, а године у Интеру (2014-16) су прошле незапажено и без трофеја.

5. Милош Красић 46

ФОТО: ЕПА/Хулио Муњоз

Још један из групе никад најбољи, увек међу најбољима. Интернациналац је постао одласком у московски ЦСКА (2004-2010) и већ 2005. дебитовао на листи. Играјући за Армејце је два пута био други на листи (2005, 2006), трипут трећи (2006, 2008, 200) и једном седми (2007) - и то је све.

Са ЦСКА је освојио два првенства, четири Купа и три Супер купа Русије и УЕФА куп 2005. Преласком у Јувентус (2010-12) освојио је Серију А (2011/12), али са само седам утакмица у првенству, па није ни доспео на листу. Са Фенербахчеом је освојио Куп Турске 2013.