ЧЕЛИНЏ: Беда тениског Запада

Новинар једне аустралијске ТВ станице пише у коментару завршнице мелбурншког грен слема:

„Ђоковићу је пехар био императив, јер која је сврха бити омражен и губити.“

Написа човек и оста жив. Од кога је Ђоковић омражен?

Од шачице будала на челу са Ником Кирјосом, који је шампион у уништавању сопствене каријере, од Сема Грота, за чији је тениски таленат еквивалент цепаница, од неколико западних медија који као „Дејли Мејл“ не пропуштају да изврну све могуће чињенице само да би бацили љагу на најбољег тенисера света.

Тачно је да је ова харанга имала утицаја на делове публике у њиховим земљама, али шта је са остатком света. Ђоковић је у већини земаља слављен како и доликује, као најбољи на свету, као један од тројице највећих у историји, као главни кандидат да - када се сви они пензионишу - буде и играчки и математички први рекет вечности.

Баш у тој чињеници се крије трагедија свих тих мрзитеља најчешће из земаља у којима је тениска традиција најјача. Људи који разумеју тенис, прогутали су мамац мржње. Уместо да се диве најбољем на свету, они га мрзе. Уместо да поштују његово пожртвовање да кроз патњу повреде освоји трофеј, они га оптужују да је повреду измислио. А не умеју да објасне шта би му тако нешто донело.

Замислите трагедију тих ситних душа, ако Ђоковић једног дана буде крунисан за најбољег свих времена – а сва је прилика да хоће – они неће умети од сада па до вечности, да уживају у његовом опусу.

Људи који хуманитарну акцију, као што је био Адрија тур, своде на ђускање без мајице у дискотеци (као да се тада корона брже преноси него ако је мајица на леђима); који борбу против повреде лажирају фолирањем; који превиђају толике паре дате у помоћ настрадалима од вируса, у ствари и не заслужују да им Ђоковић буде најбољи.

А најгоре је што колико год се Новак више трудио у разним акцијама помоћи, они се још више труде да то омаловаже и преокрену на лоше. Дугорочно гледано, беда таквог понашања окреће се против њих самих.

Никада неће умети да уживају ремекделима највећег шампиона свих времена. Уместо да виде највећег, они ће видети његову изврнуту слику у свом накарадном приступу.