Каријера Филипа Петрушева је потпуно атипична, нема сличне у богатој историји наше кошарке. Као мало ко пре њега заблистао је већ у првој сениорској сезони, у дресу Меге, и бројкама одушевио и оне који га нису гледали.
Најбољи је стрелац АБА лиге, 23,7 поена просечно и најкориснији учесник, индекс 28. Недавно, 15. априла напунио је 21 годину, висок је 211 цм. Последње четири године пре повратка у Србију, коју је напустио са 14 година провео је у САД, тако да се може рећи да је амерички ђак.
Могао би да се упореди са највећим центрима наше кошарке, наравно на њиховим почецима, да не наводим имена, јер то може изазвати одијум читалачке публике. Уз ограду да је рецимо лига велике Југославије осамдесетих била најјача у Европи, дакле и конкуренција је била јача...
О Филипу Петрушеву се мало зна. Готово да нема његових интервјуа од кад се вратио у Мегу. Није да новинари нису били заинтересовани, и те како јесу, али систем информисања одавно не функционише по принципу пронађеш телефон играча и зовеш га... Пита се и клуб.
Све и да није хтела, Мега је третманом Петрушева постигла циљ, заштитила га је, а у тренутку кад је проглашен најбољим на Јадрану, о њему је изван терена мало ко могао да исприча причу.
Зато знатижеља и јесте повећана, као рецимо за далеке рок звезде о којима често читате, а они се уопште не оглашавају. И онда мистерија расте у стилу даме и господо пред Вама је коначно Филип Петрушев...
Надате ли се месту у репрезентацији Србије на квалификационом турниру за Олимпијске игре и под условом да се прође, касније у Токију.
- Надам се да ћу бити у саставу. За репрезентацију сам увек на располагању, као што увек верујем у њене најбоље резултате, Србија је уосталом земља кошарке и то се од ње очекује ма ко играо за њу. А верујем да ће играти најбољи и да ће се победити у сваком мечу.
На дебију у сениорском државном тиму у квалификацијама за Европско првенство, у обе утакмице били сте најбољи на терену, најефикаснији и најкориснији. Против Грузије 27 поена, индекс 30, против Швајцарске 22 поена, индекс 27. Како сте се осећали, да ли сте то очекивали?
- Имао сам самопоуздање проистекло из статуса једног од најбољих играча АБА лиге, али ни са ким од тренера и играча у нашој репрезентацији раније нисам сарађивао, тако да никаква очекивања нисам ни имао јер би ме то оптеретило. Речено ми је шта се од мене очекује и намера ми је била да се психички добро припремим. Изашао сам на терен и играо оно што најбоље знам, трудећи се да што мање грешим. То је сва филозофија. Испало је феноменално.
Каква је конкуренција међу центрима?
- Најјача на свету. Само САД има боље центре од Србије...
Комплетан текст можете да прочитате у празничном троброју Спортског журнала за 1, 2. и 3. мај. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.