Где су златни Орлићи шест година касније: Сергеј и Максимовић испред свих

Орлићи, предвођени селектором Вељком Пауновићем савладали су у финалу Бразил после продужетака с 2:1 и остварили већи подвиг него генерација СФРЈ 1987. у Чилеу.

Успеси у млађим селекцијама више се ипак, мере по броју играча који стигну до А тима. Кад су наши Новозеланђани у питању деветорица могу да се похвале са статусом чланова Орлова.

Немања Максимовић предњачи по броју утакмица. Везиста Хетафеа 31 пут облачио је дрес сениорске селекције Србије. Без обзира што је рубрика голови празна код играча рођеног у Бањи Ковиљачи, приказивао је задовољавајуће игре.

Уживао је поверење свих селектора, актуелног Драгана Стојковића, као и претходних Љубише Тумбаковића, Младена Крстајића и Славољуба Муслина.

Због лошег статуса у Валенсији 2018. није путовао на СП у Русију, од преласка у Хетафе нема проблема са минутажом и уколико Орлови оду у Катар 2022. биће сигуран учесник Мондијала.

Сергеј Милинковић-Савић је још те, за нас срећне, 2015. био Орлић од највеће класе. Није случајно ас Лација тада био трећи играч Мондијалита.

Одмах по завршетку првенства на Новом Зеланду офанзивни везиста прешао је у Лацио и од тада му цена само расте. Очекивао се његов бољи учинак у репрезентацији, међутим, у последње време се знатно поправио, што се најбоље видело у марту на почетку квалификација за планетарни шампионат.

Славољуб Муслин није га видео у репрезентацији, па је отказ добрим делом добио и што је извесно да га не би водио на Мондијал у Русију.

Бриљантна игра и два гола против Норвешке у полуфиналу баража за ЕП дефинитивна су развејала сумње у Сергејев квалитет, међутим, нема континуитет блиставих игара за Орлове.

Одлично друго полувреме против Португалије наговештај су да Милинковић-Савић може много више.

Предраг Рајковић дуго се смењивао испред мреже државног тима заједно са Марком Дмитровићем.

У последње три утакмице Србије голман Ремса добио је предност и требало би да буде један од адута селектора Драгана Стојковића Пиксија на путу за Катар.

Андрија Живковић „оживео” је после преласка из Бенфике у ПАОК. Био је учесник СП 2018. у Русији, био је на леду код Љубише Тумбаковића, али га садашњи селектор има у озбиљним плановима у текућим квалификацијама. Време ради за Живковића и тек се очекује његов пуни сјај.

Више се очекивало од Марка Грујића. Гужва у везном реду није му омогућила бољи статус међу Орловима.

Уколико високи везиста пронађе добар клуб у којем ће се дуже задржати, а не да као до сада сваке сезоне из Ливерпула иде на позајмицу у различиту екипу, онда може да се поправи позиције и у А тиму.

Више од Грујића за Орлове играо је Мијат Гаћиновић. Због повреде га ниједном није било на Пиксијевом списку, али очекује се да се врати од септембра.

Блистао је код Славољуба Муслина у квалификацијама за СП 2018, међутим, Младен Крстајић неправедно га је изоставио са списка путника за Русију.

Милоша Вељковића повреде такође, често спречавају да носи дрес Србије. Позиције штопера у нашој А репрезентацију су дефицитарне, па се очекује да буде у комбинацији за следеће утакмице.

Највише поверења дефанзивац Вердера уживао је код селектора Крстајића, играо је један меч и на Мондијалу.

Саша Здјелар и Милан Гајић могу се назвати само дебитантима. Везиста Партизана одиграо је и другу утакмицу, али одавно га нема међу репрезентативцима и питање је, с обзиром на велику конкуренцију, да заслужи позив Драгана Стојковића.

Гајић није искористио прилику против Републике Ирске, његова предност могла би да буде што Србија нема доброг десног бека.