ОБРАДОВИЋ УЗ УЧЕНИКА: Легендарни Жељко у центру пажње!

Давно је била 2005. година када је Желимир Обрадовић последњи пут водио репрезентацију Србије, на Европском првенству у његовој домовини. Тада је у стручном штабу уз себе имао Игора Кокошкова.

Сада, 16 година касније, најтрофејнији тренер европске кошарке седео је близу врха дворане која носи име његовог саветника на почетку каријере, Александра Николића, гледао и, тихо, бодрио бившег ученика.

Поред Обрадовића - столица размака - седео је с једне стране Остоја Мијаиловић, председник Партизана, а са друге Влада Андроић, дугогодишњи асистент у Жељковим стручним штабовима и, наравно, кум трофејног стратега… Партизана. Умало да заборавимо.

Изнад њих, неколико столица удаљен од Златка Болића и Зорана Радовића, седео је и први човек ФИБА - Андреас Заглис. У разговору са Предрагом Даниловићем, председником КС Србије, провео је извесно време у разговору.

Грк на месту генералног секретара кровне куће кошарке посматрао је отварање квалификационог турнира за Олимпијске игре у Београду, као што ће дан касније у Каунасу, потом у Сплиту… Не може једино да стигне до Канаде.

Док се 12 српских репрезентативаца које је Игор Кокошков одредио за овај турнир загрејавали, изнад њих је сео Никола Милутинов, момак који је желео, али није могао да помогне због повреде рамена која јесте залечена, али и која га је одвојила од терена на шест месеци.

Био је окружен са око хиљаду људи који су ту дошли из истог разлога и са истим мотивом као и он. Да подрже Србију на путу ка Токију.

Уз тонове химне ”Боже правде” стидљиво су се чуле и речи. Али није стидљив био став репрезентативаца који су стајали окренути ка тробојци распоређени као у некој мешовитој врсти. Од Бобана Марјановића па надаље.

Једини они нису морали да носе маске током наредна два сата. Нису једини они били без масака.

Требало им је, као и свима који су били у арени, да дођу до ваздуха. Али због топлоте, не због заштите на лицима.

У дворани су пажљиво посматрали утакмицу и Стефан Марковић, Ненад Крстић и Миленко Тепић, још пажљивије чланови стручних штабова Италије, Порторика и, пре свега Филипина, који су после Доминиканске Републике наредни ривал Орлова.