ПРИЧА ИЗ ИНДИЈЕ - Бојан Ђорђић: Авантуриста у души

Они који мало боље познају Бојана Ђорђића или они који су имали ту част да са њим сарађују нису били изненађени: знају да је у души авантуриста и човек који воли да истражује. Индија је земља о којој је некадашњи везиста Манчестер Јунајтеда и Црвене звезде маштао да је обиђе као туриста.

Сада капитен Ченаија, човек великог срца, играч који је за сваки клуб за који је играо давао максимум, пристао је да само за читаоце Спортског журнала пресече утиске, приближи нам Индију, тамошње људе, и шта је заправо натерало многе велике звезде да се врате из пензије и поново обуку копачке.

Откуд у Индији, шта је пресудило да кренете пут далеког истока, јер је познато да вама новац није био на првом месту, што сте потврдили преласком из Манчестера у Црвену звезду?

- Одувек сам био велики авантуриста. Жеља да се упознам са културом ове земље је оно због чега сам се одлучио да прихватим понуду да поново заиграм. Могао сам да останем у Шведској где сам имао загарантован посао у АИК, као човек који ће се бавити млађим категоријама. Наравно да сам пре одлуке о томе да поново заиграм разговорао са породицом, која ме је подржала. Наравно било је разговора и с челним људима мог клуба, који ми нису правили велике проблеме.

После четири месеца проведених у Индији какви су утисци о земљи, која има 1,2 милијарди становника?

- Град Ченаи (некад много позантији под именом Мадрас) се налази у држави Тамил Наду и има око седам милиона становника. Град је прелеп са пуно историјских знаменитости. Кад год имам времена увек обиђем по неки од њих, али оно што ме је највише одушевило је посета храму Мамалапурам, 60 километара од Ченаија. Такве грађевине тешко ћете видети на другом месту. Постоји ту још велики број предивних мместа, али због обавеза које имам не стижем све да обиђем. Надам се да ћу кад се заврши првенство одвојити бар 20 дана и обићи све што ме занима. Мислим да је то и моја обавеза. Жеља ми је да одем у Агру и обиђем палату Таџ Махал, сврстану у седам светских чуда. Имао сам прилике да одем кад смо играли тамо, али нисмо имали времена, јер смо пре тога дуго путовали, јер идемо с краја на крај Индије.

Да ли сте се навикли на живот у тако великом граду с толиким бројем становника?

- У првих месец није било нимало лако. Од кад сам дошао овде, живим у хотелу и кад завршим све обавезе кренем мало да обиђем град. Не могу да опишем какве су то гужве. Сада кад се будем вратио у Стокхолм или будем у Београду, где сви куакју на гужву, све ће ми бити смешно. Овде је као у мравињаку, поготово је хаотично кад се завршава радно време. Није нимало лако снаћи се, али сам успео да се прилагодим и томе.

Да пређемо на фудбалске теме, какав је квалитет фудбала у Индији?

- Нисам ни знао да имају лигу. Када се помене Индија ме је увек асоцирала на крикет. Овде много воле фудбал. По гледаности они су на четвртом месту у свету. На нашпим мечевима просек је око 35.000 гледалаца, али на осталим већим стадионима као што је онај у Мумбају, већа од 55 хиљада. Нараво све се то променило овог лета кад су у клубове стигли искусни играчи и велике звезде. Очекује се права експанзија фудбала у Индији. Клубови су финансијски добростојећи и није проблем да доведу играча. Ове године је дошло неколико великих имена међу којима су Дел Пјеро, Пирес, Љунгберг, Трезеге, Еленано, Луис Гарсија али и још многи који су завршили каријеру у европским клубовима. Много улажу и мислим да ће се о Индији и овој лиги тек причати.

Какви су домаћи играчи поседују ли квалитет, шта је оно што их краси?

- Мене је одушевило што су вољни да науче. Нису технички потковани као ми у Европи, али имају тај вољни моменат, који је веома битан. Све упијају и брзо схватају. Није им потребно пуно објашњавати, али морају још да уче уколико желе да буду на нивоу европских играча. Поштују и цене старије и иксусније. Рецимо мене као капитена нико од њих не зове по имену већ ме ословљављају са Сер.

Цео интервју можете прочитати у специјалном новогодишњем троброју Спортског журнала. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.