Ђуровић о неуспеху Орлова: Превише демократије у екипи, то је могло у Словенији

Утакмица са Италијом показала је да код нас на Балкану не може да прође демократија. Превише демократије било у екипи, и на терену и ван терена. То је Кокошкову могло да прође са Словенцима, који ипак нису Балкана", сматра искусни кошаркашки тренер Владе Ђуровић у анализи неуспеха Србије у квалификацијама за Олимпијске игре.

Ђуровић је направило паралелу са женском кошаркашком репрезентацијјом Србије и њеним наступима на недано завршеном Европском првенству, када је освојено злато.

"Женска кошаркашка репрезентација је атлетски слабија од Француске једно седам пута, а од Шпаније, Белгије и Италије бар два-три пута. А оне су победиле и иду на Олимпијске игре, а мушкарци не. Тамо нема демократије, тамо је Марина Маљковић. Али Француска је, која је убедљиво јача од наше екипе, да је имала тренера који је мало строжи, то би било другачије", рекао је Ђуровић Танјугу.

Ђуровић истиче да је неодлазак у Токио тежак ударац за спску кошарку, али да ће се ће игра под обручима опоравити од тога.

"Када сам јутос ишао у самопослугу и да купим новине, троје људи ме срело и питало са три различита епитетета: Да ли сте гледали ону катастрофу, како ћемо да се опоравимо од овог шамара и да ли сте видели ону бруку. Много је тежак ударац за нашу кошраку, не кажем да је то толика катастрофа, да не можемо да се оправимо ... Оправићемо се ми, јер се овде увек јављају таленти. Ево јуниорска репрезентација која ига на СП у Летонији, направиће резултат и бар два играча из те репрезенатције ће отићи у НБА. Биће увек играча код нас."

"Друго, сви наши главни играчи Богдановић, Јокић, Милутинов, Лучихћ, нико нема преко 30 година, вратићемо се ми. Сигруно да треба се озбиљно седне и да се направи озбиљна анализа и да видимо како ћемо даље."

Прославњени стручњак похвалио је све играче који су дошли да играју за национални тим.

"Гледам играче дошли су уморни, неко ће рећи и Италијани су. Они су се одазвали, могли су да буду неком острву, да се они лепо проведу. Али они су дошли и играли су. За дубљу аналлизу је како ћемо даље. Није моје да ја причам како је требало да играмо са Италијом, ја сам дуго пензионер".

Италија је синоч победила Србију 102:95, уз одличан шут са дистанце.

"Италија је играла кошарку из времена кадс сам ја био тренер. Сакети је годину-две старији од мене. Они су играли отворену кошарку са породорима, јер су видели да је наш рекет потпуно празан. Ако се противник повуче да би бранио продор, он се дигне и убаци скок шут. То је оно најједноставније. То је оно што је говорио и Радмило Мишовић, ако ти играч приђе, ти га обиђес. Ако је далеко, ти шутнеш"

"Италијани су играли фантастичну утакмицу, погађали су невероватне шутеве. Наша одбрана је морала бити јача, ми нисмо ушли ратнички у утакмицу. Ни на полувремену се у свлачионици нисмо договорили, након преврнутог стола за масирање, неке вике. Боље да су се посвађали, па изашли. То би било много боље него "момци, морамо боље у одбрани". То код нас не иде. Требало је да уђемо ратнички, да се потучемо, да сви изађу са пет грешака. У дворани је била изванредна атмосфера, публика је хтела да помогне."

Ђуровић каже да је тиму највише недостајао Богдан Богдановић.

"Највише је недостајао Богдановић и његове тројке. Оне више значе него Анђушићеве. Њему свака част, али другачије је кад их да Богдановић. Он би својим примером, борбеношћу показао и другима. За Јокића нисам сигуран да фали, јер он није играч који би могао да прати Полонару на 10 метра од коша и да игра неки став, исто као и Марјановић. Не знам колико би он помогао, па ни Милутинов. Лучић би сигурно помогао својом борбеношћу. Треба нам дубља анализа, руководство КС С, стучни штаб, да видимо шта није било добро, шта је недостајало д ато поправимо."

Ђуровић упозорава да култ репрезентације мора да се негује.

"Без обзира што имамо таленте, плашим се да се тај култ репрезенатације, код те деце, Покушевског, Смаилагића, не значи ништа. Друго је кад ти Јокић каже да је уморан, а друго када то кажу клинци од 18 година. Не сме да се изгуби култ репрезентације. Кад играш за свој куб, то је нешто друго, а највећа част је играти за дреш репрезентације. Култ мора да се одржи. Ове наше девоје то најбоље показују, па још кад дође Американка која пева химну на нашем језику шта више да се прича", закључио је Ђуровић.