Италија је нови шампион Европе!

Фудбалска репрезентација Италије постала је шампион Европе, пошто је у финалу Европског првенства у Лондону после извођења једанаестераца победила Енглеску са 3:2, након што је после „регуларног“ дела и продужетака било нерешено, 1:1.

На лондонском Вемблију, Енглеска је повела у другом минуту голом Лука Шоа, а изједначио је Леонардо Бонучи у 67. минуту. Утакмица је завршена 1:1, резултат се није променио ни после продужетака, па су извођени једанаестерци.

У првој серији Доменико Берарди је био прецизан за вођство Италије, а изједначио је капитен Енглеске Хари Кејн. Голман Енглеске Џордан Пикфорд је затим одбранио пенал Андреи Белотију, а Енглеска је повела голом Харија Мегвајера.

Италија је изједначила голом Бонучија, а затим је Маркус Рашфорд погодио стативу. У четвртој серији Федерико Бернардески био је прецизан за Италију, а затим је голман Ђанлуиђи Донарума одбранио пенал Џејдону Санчу.

Енглески голман Пикфорд је после тога одбранио пенал Жоржињу, а затим је Донарума одбранио шут Букају Саки и донео титулу свом тиму.

То је друга титула првака Европе за Италију, после 1968. године, када су "азури" тријумфовали као домаћини. Италија је тада у финалу у двомечу победила Југославију (1:1, 2:0).

Енглеска је повела већ у другом минуту голом Шоа. После корнера Италије Енглеска је извела контранапад, Кејн је додао до Кирана Трипијеа, а он је асистирао до Шоа, који је из волеја послао лопту у ближи угао поред голмана Донаруме.

То је најбржи гол у историји финала европских првенстава.

Италија је покушала да узврати, али је Лоренцо Инсиње из слободног ударца у осмом минуту шутирао преко гола. После тога енглески тим је имао иницијативу и више лопту, али није било правих прилика све до 35. минута када је запретила Италија.

Федерико Кјеза се после соло продора ослободио чувара, али је шутирао поред стативе. Одмах на другој страни велику прилику имали су Енглези када је Шо центрирао пред гол, али је одбрана Италије добро интервенисала.

Италија се у завршници полувремена ослободила притиска и играло се више на половини Енглеске, чији су фудбалери били сигурни у одбрани. У првом минуту надокнаде Италија је имала први шут у оквир гола, када је покушао Марко Верати, али је голман Пикфорд ухватио лопту.

Друго полувреме почело је шансом Енглеске, када је у дуелу са Бонучијем и Ђорђом Кјелинијем пред голом Италије пао Рахим Стерлинг, а судија Бјорн Кујперс проценио је да то није био једанаестерац.

После тога Италија је контролисала игру и нападала. У 51. минуту из слободног ударца покушао је Инсиње, али је послао лопту поред гола. Пет минута касније после центаршута Шоа, Мегвајер је главом захватио лопту и послао преко гола.

На другој страни шанса је била у 57. минуту, шутирао је Кјзеа, Трипије је одбио лопту само до Инсињеа, који је шутирао из мртвог угла, али је Пикфорд добро одбранио. Пикфорд је и у 62. минуту добро одбранио свој гол, када је шутирао Кјеза.

Минут касније покушао је главом Џон Стонс после корнера, али је Донарума пребацио лопту преко пречке.

Италија је предвођена Кјезом била све опаснија, а изједначила је у 67. минуту голом Бонучија који се најбоље снашао у гужви пред голом. Претходно је после корнера главом покушао Верати, одбранио је Пикфорд, а лопта се одбила до Бонучија који је послао у мрежу. Он је тако са 34 године и 71 даном постао најстарији стрелац у историји финала европских првенстава.

Италија је играла брзо и имала више лопту, могла је да поведе у 73. минуту када је пред гол центрирао Бонучи, али је Берарди из волеја шутирао преко гола.

У 85. минуту из игре је због повреде морао да изађе до тада најбољи играч на терену Кјеза, а заменио га је Бернардески. После тога утакмица је на кратко била прекинута пошто је један навијач утрчао на терен. До краја није било прилика па је утакмица ушла у продужетак.

Енглеска је била у доброј шанси у 96. минуту када је Џордан Хендерсон добро пронашао Стерлинга, али је у последњем тренутку интервенисао Кјелини и избацио лопту у корнер. Минут касније са 20-ак метара Калвин Филипс шутирао је поред гола.

У 107. минуту слободан ударац за Италију извео је Бернардески, а Пикфорд је одбранио. После тога са друге стране добар је био и италијански голман, који је избио лопту испред Стонса и отклонио опасност.

Екипе су до краја неуспешно покушавале да постигну гол, па су победника одлучили једанаестерци у којима је Италија била сигурнија и освојила титулу.

Енглеска је први пут играла у финалу Европског првенства. То је било прво финале неког великог турнриа за Енглеску после 1966. године, када је као домаћин тријумфовала на Светском првенству.