Преминулог аса (од последица Паркинсонове болести), познавала је буквално од његовог првог доласка на стадион до краја каријере, али нажалост и живота. Толико је плакала да није могла ништа да каже. Дан касније, када смо је позвали из истог разлога, констатовала је:
- Извињавам се за јуче, али Стека је био као моје дете. Много ми је тешко пала вест да га више нема. Док сам гледала Првенство Европе за јуниоре у Талину, сетила сам се баш пре неки дан како је Стека 1970. у Паризу био трећи на првом таквом шампионату са 7,73. Била је то његова прва велика медаља и онда је дошла ова претешка истина.
Потом је госпођа Ацић, мада ће 17. августа напунити 90 година, кренула да прича о свему сипајући податке суверено као увек:
- Стека је рођен 7. марта 1951. На стадион је дошао први пут с 12 година. Одмах је наишао на тренера Александра Маринковића, који га је прихватио и тренирао до краја каријере. Трајала је 28 година, до Стекине 40. Био је Ненад доследан у много чему. Не само да тренера није променио, већ ни црвено-бели дрес. У њему је и европски рекорд срушио. Волео је Звезду. Има две европске вицешампионске титуле 1974. из Рима и 1978. из Прага. Умео је, као у Роверету, да прескочи свих осам пута осам метара. Укупно је границу савладао 116 пута на 52 такмичења.
Родио се у Београду и живео све време на Бановом брду, запажа наша саговорница и додаје:
- Добро, није баш све време - његов отац Стојан био је дописник Радио Београда из Москве, па је са супругом Драгицом и сином боравио неколико година у главном граду Русије.
Стека је тамо ишао у основну школу, а по повратку је кренуо у ОШ „Јосиф Панчић“.
У почетку је код Аце Маринковића скакао увис.
- Да би појачао састав школе без поговора је скакао удаљ. Уопште, био је веома одговоран и припадао је до краја средини у којој се налазио. Тај пример са школом је један, а други је да је 1982. на Првенству Југославије у Сарајеву, где је Црвена звезда имала две екипе, био члан другог састава. За први је удаљ скакао Андреја Маринковић. А зашто? Требало је да за други тим Стека трчи и у штафети, имао је 10,4 на 100 метара. Тако је појачао слабију нашу екипу и донео бодове захваљујући којима је Црвена звезда била и прва и друга на Првенству СФРЈ. Ниси могао сујету да осетиш код њега.
Све то много говори о његовој личности.
- Био је светски ас, а невероватно пријатан и драг човек. Сви су га волели, посебно девојке, јер је био леп и увек оптимистично расположен. Не знам да ли је било неког с ким се посвађао. Ниси могао да га наљутиш, нити „боцнеш“, јер би се на то само насмејао и прешао преко свега.
Ненад Стекић ће у среду бити сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 15 часова. Пре тога комеморација ће се одржати у медија центру Фудбалског клуба Црвена звезда у подне.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.