Васић после тешких дана у карантину: Мислим на воду и чамац

Веслач Милош Васић вероватно би волео да све што се догађало протеклих дана заборави.

Умало да све за шта се борио падне у воду, у воду која му толико значи.

Буђење каријере са Мартином Мачковићем по доласку Николе Стојића за тренера, сјајне трке у Варезеу на ЕП и Луцерну у Светком купу, уз квалитетне припреме за Игре у Токију могло је да се на суров начин заврши пре него што је највеће спортско такмичење отворено.

Јуче је о томе говорио на друштвеним мрежама, а затим нам рекао:

- Нигде ме није било док се све није завршило. Сада је све готово, идемо даље, да радимо што најбоље можемо – истакао је на почетку приче.

О томе како се осећао по доласку у Токио прича, сада, са олакшањем.

- Иза мене је веома стресан период, али и за све који су око мене. Мислим и на веслачки тим, породицу, поготово и кад је супруга Соња имала исти резултат. По добијању позитивног резултата одмах су ме склонили у изолацију, тачније у хотел који прима људе који су са позитивном тесту на аеродрому.

Проблема са здрављем није било. Само један дан температура.

- Тада сам знао да других компликованијих симптома неће бити. Међутим у мислима сам био у Београду, чекао да видим шта ће бити са Соњом. Знам колико се радовала Играма.

Здравље је било у првом плану. Сваки дан се осећао боље. У исто време у карантин од 14 је морао преостали део екипе, Мартин Мачковић и Јована Арсић и тренер Никола Стојић.

- Бојао сам се да неко од њих не буде имао проблеме. Срећом сви су били без симптома, здрави. Остало је само да чекамо и да се надамо да неће бити непријатног изненађења кад је здравље у питању.

Није било пријатно породици у Србији. Разумљива брига:

- Они далеко, ја сам у соби, без неке велике неге око мене. Кажем, само сам чекао и морао да психички останем јак. Сви смо успели у томе, прошли смо пет ударних дана, знали да је све на нашој страни. Цела прича се ближила срећном крају, ближио се излазак напоље.

Милош Васић је изашао пре осталих и одмах ушао у олимпијско село. Почели су у понедељак, јуче су се завршили.

- Све је како треба, идемо на воду, бићу учесник Игара.

У хотелу није дангубио. Кад је схватио да симптома нема почео је са тренинзима у соби.

- У тренингу сам већ десетак дана. Захваљујући Олимпијском комитету, амбасади, Влади Србије успели смо да добијемо справе и мој тим је успео да весла на ергометрима и користи теретану. Амбасада и ОКС су се 24 сата борили да добијем све што ми треба, и тиму наравно. Посебно се то односи на прегледе које сам морао да прођем. То је била велика ствар. Они су изашли дан после мене.

Сада је све нормално. Олимпијски живот је на релацији село – вода и тако сваки дан два пута.

- У чамцу смо већ три дана, повратак тече по плану, Урадићемо све да се што боље припремимо за трке. Лепе вести се сада нижу. Соња је стигла у Токијо, бићемо заједно после периода који није био пријатан. Осећам велику захвалност према свима који су над подржавали, породици, пријатељи…То је била огромна снага у свему што сам пролазио.

И на крају, увек насмејани шампион каже:

- Заборавимо све ово. Окренимо се Играма, припремама да представљамо Србију на прави начин.