Пише: Александар Владисављев
Класична доминација на првој утакмици на Играма у Токију. Увек сви воле да кажу да прва може да буде проблематична и да тај улаз у меч зна да буде мало под ручном.
Очито да су наше девојке толико тога прошле и сазреле да о томе овог пута није било ни говора. С обзиром да наша најбоља селекција две године није играла утакмице на великом и званичном на турниру, ово је било баш добро.
Од почетка до краја све било је под контролом. Плаве су све држале у својим рукама. Ниједног тренутка резултат није долазио у питање.
Мало је изненађујућа постава без Бранкице Михајловић, али добро, то је већ ствар селектора и његове одлуке ко је у овом тренутку најспремнији да пружи максимум.
По резултату се није приметило, Бранкица је била мало на терену, остале су максимално радиле свој посао.
Што се тиче неких сегмената игре, пре свега блок је био изванредан, доста добар тактички сервис, напад који је диктирала Маја Огњеновић. Поново је показала своју високу класу и у комбинацији са Тијаном, освајало се највише поена.
Нешто слабији је био напад из померених лопти, али на идеалан пријем лопте, било је перфектно. Оно што треба да се мало поправи су ствари у одбрани.
На то је указао Терзић на тајм-ауту у треће сету. Можда је мало и пала концентрација јер се ближио крај. Помогла нам је баш лоша игра ривала.
Кад бих поредио ово је било као када рецимо неки тенисер изађе Новаку Ђоковићу на мегдан. Сигурно да није свеједно. Тако је изгледала Доминикана, била је баш инфериорна, нису биле озбиљан ривал ни у једном тренутку.
Очекује Србију по традицији, јако тешка утакмица са Јапаном, коју увек ми добијемо на крају, врло често у пет сетова и са пуно напора. Било би добро да се настави у том ритму, победоносном.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.