Ивана Илић после сребра на 100 метара помера границе снова

Девојка рођена 8. јуна 2002. освојила је прву медаљу у спринту за Србију у било којој категорији на шампионатима Старог континента. Реч је о најважнијој, не само атлетској дисциплини, јер је брзина главна одлика целокупног савременог спорта. Кроз све трке у Естонији на 100 метара прошли сте тактички изванредно?

- Пре старта с тренером Драганом Дуканцем прегледам податке о ривалкама, правимо план за пролаз у следећи круг. Имала сам 47 такмичарки бржих од 11,90 секунди у шест квалификационих група. Моја, последња група, била је уједначена. Имала сам трећи лични рекорд у Европи од свих противница, а други резултат у години. Статистика је показивала да је за пласман међу прве три довољно 11,80 секунди. Знали смо да ће резултати бити нешто бољи, јер се трчало на мондо подлози, која је бржа. Таква је код нас на Војној академији, где сам три пута померала национални јуниорски рекорд.

С ветром у груди 1,4 метара у секунди трчали сте 11,72 и победили?

- Био је то добар мишићни тонус за трку која ме очекивала за три сата. Полуфинале је било озбиљније, мени је припала трећа најуједначенија група. Најбољи резултат у полуфиналу направила је такмичарка из моје осморке, Холанђанка Бишопс 11,35, а колико је била јака група говори податак да је мој резултат 11,49 уз ветар 1,9 у леђа, био четврти укупно од три полуфиналне групе. Две су пролазиле директно, а две на основу резултата и биле су обе из моје групе, ја као трећа. У тој трци сам се осећала феноменално, могла сам да истрчим јаче, али сам видела да имам резултат за финале, па сам чувала сваки атом снаге. После полуфинала тренер и ја смо били сигурни да се враћамо с медаљом.

Рекорд Србије 11,76 секунди на 100 метара за јуниорке пре 34 године држала је Марина Филиповић.

Померали сте га у овој години чак шест пута и зауставили се на 11,38 секунди, што је свега четири стотинке слабије од рекорда Србије за сениорке Корнелије Шинковић, најбоље спринтерке на простору бивше Југославије?

- Тренер ми је рекао да сам од 1. маја имала 25 трка, од тога 20 пута резултат је био бољи од јуниорских рекорда на 100 и 200 метара. Све то ми је давало самопоуздање.

Да ли сте се прибојавали резултата од 11,35 до 11,38 колико су остваривале ривалке у квалификацијама и полуфиналу?

- Мој тренер уме да темпира форму, а ја да је реализујем, па су ме ривалке мотивисале, посебно што су резултатски биле блиске. Знали смо да Иркиња Аделеке после 11,37 и 11,38 неће битније померити резултат. Холанђанка Бишопс је прву трку истрчала на нивоу личног рекорда, а у полуфиналу је експлодирала и побољшала га. Били смо сигурни да то не може да понови. Сви моји тренинзи указивали су на резултат 11,40. Победила је Аделеке 11,34, ја сам заузела друго место са 11,42 а трећа је била Енглескиња Есе Џој са 11,44 и новим рекордом Европе за млађе јуниорке, док је четврта Швајцаркиња Гутсшмид оборила јуниорски национални рекорд, уз повољан ветар од 1,4 метара у секунди. Пет девојака је трчало испод 11,50 секунди, а цела финална група испод 11,78.

Многи вас, због грађе и дугог корака виде пре свега као спринтерку на 200 метара. Шта је недостајало у финалу на тој дистанци до медаље?

- Изузетно волим да трчим 100 метара, али мојих 166 центиметра и 49 килограма више вуку ка 200 метара. Ту имам добар резултат, али би могао да буде бољи, можда је проблем што су трке на 200 метара после напорних квалификација и финала на 100 метара. На Првенству Европе на 200 метара сам лако пребродила квалификације резултатом 23,85, и ако су биле свега два сата после финалне трке на 100 метара. У полуфиналу сам изједначила сопствени национални рекорд 23,62. Финале, које је било два сата касније ћу памтити. После напорних пет трка осећала сам умор, јавио се бол у предњој ложи, поред тога истрчала сам трку и не могу да будем не задовољна резултатом 23,75 секунди. Сви спортисти највише мрзе четврто место… Умор због шест јаких трка у три дана, стрес и емотивно пражњење оставили су ме без друге медаље.

Ушли сте у форму у најважнијем тренутку, попут Иване Шпановић, и то реализовали?

- Ивана Шпановић и Новак Ђоковић су ми спортски идоли. Било какво поређење с Иваном, нашом најбољом атлетичарком свих времена, код мене буди осећај велике обавезе. Ако сам у било чему успела да подсетим на њу, онда сам срећна. Верујем у стручност и квалитет рада мог тренера и никада нисам размишљала о тренингу и плановима које прави. Имамо договор да се свако бави својим послом, а мој је да што квалитетније одрадим тренинг. До ове године свега два до три пута недељно долазила сам у Чачак да урадим тренинг под надзором тренера, остало сам радила у Горњем Милановцу, по плану који сам добила. Вероватно та моја одговорност према раду је имала утицај на резултате које сам постизала, а тренер је барем до сада имао такав план да сам била најбоља баш када је најбитније.

Предстоји Првенство света за јуниоре у Најробију средином августа?

- Светско првенство у било којој узрасној категорији је огроман изазов. Дуг временски период држимо форму, због обавеза према јуниорској и сениорској репрезентацији, што није добро. Имам у обе дисциплине резултате међу 15 најбољих јуниорки света. Циљ је да истрчим добар резултат, а што се тиче пласмана, било би идеално финале. Ако остваримо тај циљ, размишљаћемо о свему осталом пред финалну трку.