Зураби Датунашвили постао је преко ноћи, сјајан промотер српског трофејног спорта и кратак одмор провешће код брата Георгија у Паризу.
Тренер Орлова Стојан Добрев одмараће у породичном кругу и много му се свидело како је Србија обележила освајање олимпијских одличја.
- Излазак на Балкон никад нећу моћи да заборавим. Нисам знао да ће да буде толико људи, у моменту сам био збуњен. Нисам ни знао да ТВ директно преноси. После два дана дошао сам до снимка и архивирао га, остаје за читав живот – каже признати стручњак.
Стално сте понављали да сте задовољни једном медаљом из Токија, да ли сте желели и очекивали више?
- Ја сам максималиста, ваљда се то тако каже – насмејао се Добрев.
- Увек хоћу највише, желео сам медаљу, а очекивао сам и више, да и Мате Немеш и Михаил Каџаја могу до одличја, оба или један. Радили су супер, немам никакву замерку на њихов однос према тренинзима, на ангажованост. Имали су сјајне спаринге и чекао сам још барем једну медаљу. Али, морам бити задовљан сабронзом, не ја, већ сви из рвања. Игре су чудо, много је шампиона, много их није успело да оствари норму, а вредни су борбе за висок пласман. Треба много тога да се поклопи, Мате и Зура су имали суров жреб. Још ће да буде анализа и ми смо из Токија, не само због медаље, изашли јачи.
Датунашвили је за кратак временски период остварио сјајне резултате?
- У тиму имам невероватне борце, он је један од њих. Доласком под заставу Србије вратио се на шампионски пут и после три европске титуле, освојио је и олимпијску медаљу. Брзо је схватио да овде влада сјајна атмосфера. Каџаја му је све пренео и од првог дана био је прихваћен. Рвач је којем никад није доста такмичења. Пролетос је био фокусиран на олимпијске квалификације, али није желео да пропусти ЕП у Варшави, на којем је освојио титулу. Прве недеље октобра је СП у Ослу. Желео сам да га одморим, али он хоће да учествује. После Токија и Балкона, кад га је маса поздравила, хоће да иде на СП. Као и ја, Балкон није доживео. Уствари, ништа од свега овога што му се десило у Србији.
Кад почињу припреме за СП и на кога рачунате за Осло?
- Припреме ћемо почети у Поречу, највероватније 23. августа и бићемо учесници „Геџиног” меморијала 4. септембра. После два дана одмора, наставићемо у Зрењанину до пута у Норвешку. Тим није одређен. Виктор Немеш (до 77кг) и Себастијан Нађ (до 67кг) су сигурни. Са Зуром ћемо још разговарати.
Често се провлачило да после ОИ у Токију, одлазите са кормила српског тима?
- Овде сам од јануара 2014, и искористио бих прилику да се захвалим Србији, она је мој други дом. Циклус за ОИ у Паризу 2024. је почео и хоћу да га наставим и да будем на клупи Србије и на трећим Играма у низу. Чврсто сам уверен да и у Француској можемо да освојимо медаљу.
Биланс освојених медаља за вашег мандата је импресиван?
- Мате и Зура су овгодишњи прваци Европе, Кристијан Фрис је то остварио 2017. у Новом Саду, Давор Штефанек је био првак света 2014. у Ташкенту, Виктор Немеш 2017. у Паризу, да не набрајам сребра и бронзе са ЕП и СП. Најтежа су олимпијска одличја. Давор је број један, ова Зурина бронза сија као злато. Све медаље су велике и заслужене. За њих су моји борци пролили крв и зној, било је и суза. Сјајни су, поносан сам на њих. Био сам на неколико прослава последњих дана и помињао допринос Жељка Трајковића за све што је урађено последњих година. Без њега свега овога не би било. Морам захвалити првим сарадницима и свима у РСС, све медаље носе тимски карактер. Јединка никад не може да изнесе терет. Србија у односу на велесиле има мало становника и малу рвачку базу, а у врху је и континуитету освајања медаља.
Нема у тиму Фриса, Штефанека, Максимовића, смена генерација се спроводи?
- То је живот, али су сви они увек с нама и уз нас. Поред браће Немеш, Зуре, Каџаје, имамо четири-пет младих рвача који стасавају и већ су дужи период с нама. Алекса Илић, Марио Вуковић, Бранко Ковачевић, Себастијан Нађ, Александар Симовић су момци за будућност. Само да наставе овим путем и биће медаља. Оптимиста сам – завршио је тренер Стојан Добрев.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.