Почетна / Микс / Борилачки спортови

Завршено са прославом Датунашвилијеве медаље: Наставак у Паризу 2024!

Време славља је прошло, српски рвачи брзо ће почети припреме за нове победе
ФОТО: Архива/РСС

Зураби Датунашвили постао је преко ноћи, сјајан промотер српског трофејног спорта и кратак одмор провешће код брата Георгија у Паризу.

Тренер Орлова Стојан Добрев одмараће у породичном кругу и много му се свидело како је Србија обележила освајање олимпијских одличја.

- Излазак на Балкон никад нећу моћи да заборавим. Нисам знао да ће да буде толико људи, у моменту сам био збуњен. Нисам ни знао да ТВ директно преноси. После два дана дошао сам до снимка и архивирао га, остаје за читав живот – каже признати стручњак.

Стално сте понављали да сте задовољни једном медаљом из Токија, да ли сте желели и очекивали више?

- Ја сам максималиста, ваљда се то тако каже – насмејао се Добрев.

- Увек хоћу највише, желео сам медаљу, а очекивао сам и више, да и Мате Немеш и Михаил Каџаја могу до одличја, оба или један. Радили су супер, немам никакву замерку на њихов однос према тренинзима, на ангажованост. Имали су сјајне спаринге и чекао сам још барем једну медаљу. Али, морам бити задовљан сабронзом, не ја, већ сви из рвања. Игре су чудо, много је шампиона, много их није успело да оствари норму, а вредни су борбе за висок пласман. Треба много тога да се поклопи, Мате и Зура су имали суров жреб. Још ће да буде анализа и ми смо из Токија, не само због медаље, изашли јачи.

Датунашвили је за кратак временски период остварио сјајне резултате?

- У тиму имам невероватне борце, он је један од њих. Доласком под заставу Србије вратио се на шампионски пут и после три европске титуле, освојио је и олимпијску медаљу. Брзо је схватио да овде влада сјајна атмосфера. Каџаја му је све пренео и од првог дана био је прихваћен. Рвач је којем никад није доста такмичења. Пролетос је био фокусиран на олимпијске квалификације, али није желео да пропусти ЕП у Варшави, на којем је освојио титулу. Прве недеље октобра је СП у Ослу. Желео сам да га одморим, али он хоће да учествује. После Токија и Балкона, кад га је маса поздравила, хоће да иде на СП. Као и ја, Балкон није доживео. Уствари, ништа од свега овога што му се десило у Србији.

Кад почињу припреме за СП и на кога рачунате за Осло?

- Припреме ћемо почети у Поречу, највероватније 23. августа и бићемо учесници „Геџиног” меморијала 4. септембра. После два дана одмора, наставићемо у Зрењанину до пута у Норвешку. Тим није одређен. Виктор Немеш (до 77кг) и Себастијан Нађ (до 67кг) су сигурни. Са Зуром ћемо још разговарати.

Често се провлачило да после ОИ у Токију, одлазите са кормила српског тима?

- Овде сам од јануара 2014, и искористио бих прилику да се захвалим Србији, она је мој други дом. Циклус за ОИ у Паризу 2024. је почео и хоћу да га наставим и да будем на клупи Србије и на трећим Играма у низу. Чврсто сам уверен да и у Француској можемо да освојимо медаљу.

Биланс освојених медаља за вашег мандата је импресиван?

- Мате и Зура су овгодишњи прваци Европе, Кристијан Фрис је то остварио 2017. у Новом Саду, Давор Штефанек је био првак света 2014. у Ташкенту, Виктор Немеш 2017. у Паризу, да не набрајам сребра и бронзе са ЕП и СП. Најтежа су олимпијска одличја. Давор је број један, ова Зурина бронза сија као злато. Све медаље су велике и заслужене. За њих су моји борци пролили крв и зној, било је и суза. Сјајни су, поносан сам на њих. Био сам на неколико прослава последњих дана и помињао допринос Жељка Трајковића за све што је урађено последњих година. Без њега свега овога не би било. Морам захвалити првим сарадницима и свима у РСС, све медаље носе тимски карактер. Јединка никад не може да изнесе терет. Србија у односу на велесиле има мало становника и малу рвачку базу, а у врху је и континуитету освајања медаља.

Нема у тиму Фриса, Штефанека, Максимовића, смена генерација се спроводи?

- То је живот, али су сви они увек с нама и уз нас. Поред браће Немеш, Зуре, Каџаје, имамо четири-пет младих рвача који стасавају и већ су дужи период с нама. Алекса Илић, Марио Вуковић, Бранко Ковачевић, Себастијан Нађ, Александар Симовић су момци за будућност. Само да наставе овим путем и биће медаља. Оптимиста сам – завршио је тренер Стојан Добрев.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.