Трифуновић: Овде се купе савети, цаке, лаки кошеви

Одједном, преко (неколико) ноћи, Партизан је уз све амбиције о којима се наглас прича, постао и један од млађих тимова када у обзир узмемо најјачу конкуренцију у такмичењима у којима учествује. Нећемо писати о именима, јер нити знамо који ће се момци пробити до најбољих 12 (нека буде 14), нити је фер да неке прецртавамо у тренутку док се они боре за место у оркестру диригента Жељка Обрадовића.

Али, оно што већ сада знамо јесте да у Партизану не постоји играч старији од 28 година (толико су напунила двојица) као и да су уговоре на више сезона, као битна појачања, потписали дечаци узраста од 20 до 23 године. У Хумској су их и дочекали неки вршњаци, али ту већ улазимо у питање селекције, где не желимо (нити умемо) да зађемо.

У сваком случају, после доласка Балше Копривице на Златибор и прикључивања младог центра тренинзима Партизана, у тиму – а када кажемо то ценимо да су првотимци - сада су четворица играча рођених 2000. године. Уз сина Славише Копривице, ту је и наследник Александра Трифуновића, Урош, затим Ален Смаилагић и Јам Мадар.

Смаилагић краће, Копривица дуже, амерички су ђаци. Мадар је одрастао у некој другачијој средини са јасним циљем усмереним ка Америци. Али, Трифуновић је пролазио кроз ”уобичајенију” причу постао је стандардни првотимац Партизана са 18 година, недуго потом играо је кључне минуте у најважнијим утакмицама, добијао позиве и за репрезентативне прозоре, поново морао да се бори за место на паркету у црно-белом дресу...

И увек је био најмлађи. Сада је почео припреме са истим таквим статусом.

- Где год да сам играо, чак и у омладинским категоријама, ја сам био најмлађи. Навикао сам на то. Добро је док сам млад – насмејао се Трифуновић у разговору за Спортску журнал вођеном пре него што ће клуб појачати вршњаци Копривица и Мадар.  – Али, заиста од првог дана када сам упознао ове момке не осећам да сам од њих млађи и по седам-осам година. Већ да сам равноправан са њима. Тотално ми је добро, занимљиво, да учим од њих.

Када каже да ће учити од људи којима је окружен, Трифуновић не мисли на кошаркашке основе. Мисли на оно што се добија искуством, сарадњом са највећим тренерима...

- Овде се пре свега купе савети од Жељка Обрадовића. А од играча рутине, професионализам, цаке у игри, прљаве форе... Лак начин да се постигне кош, ухвати скок, да се уведе у утакмицу... Све то учим. Пробао сам и прошле године од неких, али сада стварно мислим да имамо много јак ростер који може да помогне у томе.

За млађе играче, колико год ће бити бачени у ватру већ у овој сезони, најважније је да у комплетан рад уђу са идејом ”идем да учим”.

- Увек треба имати фокус, то није ништа ново. Само да се концентришеш на рад.

Трифуновић не крије му цела прича око Партизана прија.

- Узбуђен сам што сам део овог новог пројекта. Осећам се добро, полако улазим у ритам, у форму. Овај јачи тим ме мотивише. Ово су момци који су играли фајнал-фор Евролиге прошле сезоне, неки су били у НБА и имају то искуство. Све је то мотив више за мене да као млад играч допринесем резултатима екипе. Да се борим са њима за место у тиму.