Бранко Ковачевић: Мађарска не треба да буде проблем

Док оне моћно спроводе сваку акцију на герфлору, стручни штаб ради помно на анализи сваког детаља. Селектор Зоран Терзић са својим дугогодишњим провереним асистентима и тренерима Бранко Ковачевићем, Александром Владисављевим, анализира тај стручан, преко потребан део „ове игре“. А како ради тим, погледајте резултате деценијама уназад...

Један део тог мозаика, асистент Бранко Ковачевић, пред дуел осмине финала са Мађарицама, ведрог је расположења. На нашу констатацију да о Мађарицама знамо баш мало, насмејао се:

- И ја исто, али припремићемо материјал, видео, мало смо се распитивали и преко клубова. Прикупи се све што је потребно да прелистамо, погледамо. Такође, Мађарице су се прилично срећно пласирале мећу четири најбоље у групи. Ако говоримо о квалитету, свакако да је огромна разлика, наравно на страни Србије. Тек после ове утакмице долазе озбиљни ривали. Ова селекција не би смела никако да нам буде проблем – истакао је Ковачевић.

Осим одличних резултата „плавих“,  главних актера на терену, посебан део посветио је публици:

- Заиста мислим да је огроман мотив играња пред публиком у Београду. Поготову, последњих година колико траје цела ова ситуација са коронавирусом. Мало смо се заситили играња пред празним трибинама, мучно је. Ово првенство да се игра било где друго, верујем да би било знатно теже, још  после Олимпијских игара. Играње у главном граду и одлична атмосфера, доста су допринели да девојке забораве тај умор, дуго лето рад, такмичења,  колико смо заједно. Напорно је све, али мислим да нам помаже и енергија, импулс који добијамо од навијача у нашем граду.

Три екипе су се издвојиле, Србија, Италија, Турска. Ништа ново ни када је Европско првенство у питању. „Искусни вук“ у табору златних потврдио је:

- Фигурирамо ми, Италија и Турска. До сада смо показали највише. Има ту сигурно још репрезентација, које можда могу више Немачка, Бугарска Пољска. Русија, Француска и Белгија из наше групе. Ипак, мислим да у поменутом терцету у коме смо ми, треба тражити медаље.

Од Србије златну, намеће се још од припрема за целу ову причу. А нико од вас је не спомиње , ваша „политика“ са добрим разлогом:

- Јесте наш начин размишљања да идемо из утакмице у утакмицу. Колико год да је постала, а јесте фраза, једино је тај начин исправан. Од тренутка када смо сазнали да играмо у Београду, наравно да мислимо о том злату, наравно да га желимо, Полако. Рекао сам који је став. А да идемо ка том циљу, да – ништа, а заправо је све открио Бранко Ковачевић, у свом стилу, тихо и између редова.