НЕУТРАЛНО-ПРИСАН УГАО - Милинковић: Победићемо у Ларнаки!

Живот неретко споји и тешко лепљиво, али чврсто и мелемно, као ономад у Истамбулу на жребању групне фазе Лиге конференција своједобно трофејном играчу и тренеру Партизана и Анортозиса – Зорану Милинковићу. Своједобно неуморном десном беку у идеалних „једанаест” и једном од најстранаца, од оснивања кипарског клуба 1911. године!

Што њега одвајкад издваја од мноштва, сећања на титуле и суперкупове с Кипранима и струковну почаст првака Србије нису првопоменута у овој најави прексутрашњег премијерног дуела у Ларнаки већ памћење и емотивно подсећање на покојног тренера и пријатеља, Душана Митошевића.

- Дивни човек Дућа... тренер од угледа и трофеја – прозукло пребира успомене с Рајског острва, Милинковић.- Лепе године смо провели у Анортозису, играли допадљив фудбал. Побеђивали, освојили две титуле и два тамошња Суперкупа, играли квалификације за Лигу шампиона... Једне године (2000) испали од Херте, следеће од Андерлехта у тврдим утакмицама, резултатски.

Доживљају просто врцају, кадрови смењују филмском брзином. 

- Тад сам био у најзрелијим играчким годинама, можда је време у Анортозису и најлепше у каријери. Кипар моћан и за живот... није џаба Рајско острво – орасположио се намах.- Клуб, занимљиво, егзистирао је у Фамагусти до окончања рата између Грчке и Турске, Једном од најлепшим тамошњих градова, отад ничијем. Отуд и префикс „избеглички” са стадионом у Ларнаки, уз Апоел, Омонију и Аполон – најтрофејнији.  

Тад и с далеко скромнијим буџетом и, за разлику од данас, с највише тројицом иностраних играча.

- Топ-имиџ Анортозиса деведесетих градили су наши попут Слободана Крчмаревића, Веска Михајловића, Светозара Шапурића, покојног Владе Томића...

Драмска пауза и пикантан детаљ:

- Навијачи су одани и бројни, иначе расељени широм Кипра. Највише у Ларнаки, затим у Лимасолу и Никозији. Њима утакмица није само спортски доживљај већ и виђење с родбином, пријатељима. Заборавих умало, први је од кипарских клубова започео такмичење у Лиги шампиона и то са садашњим тренером, некад играчком легендом Темуром Кецбајом. Пре мене је био у Анортозису, затим играо у Њукаслу, АЕК-у, Вулверхемптону... Фаца је... велико име, играчко.

Искусни тренер и бивши селектор Грузије биће и прекосутра значајан адут Кипрана.

- Сталан је у послу, амбициозан и резултатски успешан. Међутим, довољно нисам упознат с квалитетима Анортозиса да бих подробније причао о врлинама и манама. Што сам прочитао и чуо од тамошњих пријатеља, поларизована су мишљења у вези учинка у прелазном року. Масно поткрепљена прекјучерашњим поразом од скромне Доксе, највећим изненађењем првог кола.

Довољно за констатацију о нежељеној форми, с друге стране, за оптимизам црно-белих.

- Фудбалери Партизана су досад исказали сталност и убедљивост у игри, волшебно ухватили такмичарски ритам и у изузетно повољном моменту гостоваће у Ларнаки. Тако, очекујем изванредну игру и, зашто да не, победу на отварању Лиге конференција! 

Посебно истиче умешно одрађен прелазни рок, изузетан екипни ростер, видљив рад Александра Станојевића...

- Повратак Рикарда, Пантића и Милетића, ангажовање Саничанина, све већа минутажа и значајнија улога Јовића, препознатљива форма Марковића и Јојића, Здјеларова константност... буде наду у берићетну сезону.

Кад је већ побројао достину тима у трену се наметнуло питање о евентуалном жалу за „дужом клупом” у другој уговорној години с Партизаном. Лета 2015...

- Криво ми је, разумљиво. Такмичење на три фронта никад није било могуће изнети без квалитетних алтернатива на свим позицијама, без ротација ради што равномернијег оптерећења у циклусу захтевном. 

Предусретљиво је одговорио и на хипотетично: шта би било да је тад имао више квалитативно подједнаких првотимаца.

- Ливерпул и Клоп би се догодили Београду и пролеће у Европи!

Ех, оте се дубок уздах потписнику ових редова:

- Ех.. не ех, убеђен сам... сто одсто!