Посед лопте није и „власник” резултата

Ко је имао већи посед лопте?

Питање с дубоким коренима међу љубитељима фудбала, одговора битног за суд о доминацији, неретко у виду круцијалног доказа.

Понекад чак и „вадилице”: „ето, били смо бољи, ми смо се питали, али...”

На „менију” и по завршетку дуела Напретка и Партизана, с потписом тренера Чарапана Милана Ђуричића: „Да, посед је био 52:48, међутим...”

„Међутим”... довољно да Крушевљанима „поквари срећу ”: Парни ваљак је славио под Багдалом!

И, то је најважније: апропо премисе – само се резултат памти. Све остало...

С друге стране, Ђуричићева изјава представља идеалну потку да „завиримо” у важност поседа лопте, у стручним круговима – консензуса да није пресудан за коначни исход. Може да га креира, али...

- Ми смо екипа која воли посед, а опет... смо и директни и више се може причати о „клоповској” филозофији. Најбоље утакмице смо одиграли у онима у којима смо се определили да немамо посед. Дакле, одређујете се на основу противника – изјавио је крајем 2019. Саво Милошевић, елаборирајући на тренерском семинару запажена Партизанова издања у Лиги Европе, између осталих, против Манчестер јунајтеда.

Интересантно: најближи Милошевићев сарадник, у то доба, био је управо Милан Ђуричић, по многима – изузетног утицаја на формирање изгледа тадашњег Парног ваљка, „за длаку” измакле пролећне визе на међународној сцени.

„Тајминг” да у причу укључимо Партизанове проценте из категорије „посед лопте” (уз ограду: на кладионичарским сајтовима можда је могло да дође и до малих одступања): црно-бели су у текућој сезони одиграли 19 утакмица (11 у првенству и осам у Европи) и чак на осам нису „победили” ривала у том сегменту!

Занимљиво: ни на једном од тих мечева нису забележили „резултатски” пораз: шест тријумфа и два ремија (у Сочију и у вечитом дербију)?!

Упада у очи „привидна доминација” ДАК Дунајске Стреде (у оба окршаја), Сочија у Русији, Санта Кларе у Београду и Анортозиса на Кипру, али...

Капитен Лазар Марковић и другови су их, жаргонски, баш као и Нови Пазар „испрашили”!

Очигледно, Александар Станојевић „не болује” од већег поседа лопте, једноставно, игра му се не темељи (само) на тој ставци, противника радије угрожава на другачије начине. Директније!

У брзу транзицију, само још израженију, пре две године „клели” су се и Милошевић и Ђуричић – тешко да је ико, чак и ласом, могао да ухвати Такуму Асана и Умара Садика кад се залете после лопти врхунских техничара Бибарса Натха и Сејдубе Суме.

Опет... Партизановци памте истинску доминацију из доба Љубише Тумбаковића, утемељену на игри кратких пасова и преточену, кроз већи посед, у ризницу трофеја. Гробари се, с друге стране, сећају и спектакла с Бајерном у Хумској: Парни ваљак је дуго плео мрежу на половини Бавараца, кад... Три атака Немаца, са свемогућим Оливером Каном на голу, зачињени са три прецизна хица?!

У стратегији остваривања успеха, тако, може „и овако и онако”, уз закључак: посед није и „власник” резултата.