ПРЕДВОДИ СРБИЈУ У АРЕНИ: Ивана остаје до Париза 2024!

Мање од пет месеци остало је до Светског првенства у дворани. Одржаће се од 18. до 20. марта у београдској Арени. Биће то највеће спортско такмичење у самосталној Србији.

О томе ко ће од наших асова учествовати, поређењу са Шампионатом Европе у истој дворани 2017. и много тога другог, разговарамо са селектором Едином Зуковићем.

- Најважније је да ће нашу репрезентацију предводити Ивана Вулета, једна од најбољих скакачица удаљ у 21. веку. Многима је ова, однедавно удата звезда српске и светске краљице спортова, познатија под девојачким презименом Шпановић – каже селектор Един Зуковић. - После разговора са Слободаном Бранковићем, директором Српског атлетског савеза и са мном, као селектором репрезентације, Ивана је с члановима њеног тима одлучила да буде такмичарски активна током читаве следеће године.

За „Журнал“ је својевремено споменула да би могла да се опрости пред домаћом публиком на Првенству света у дворани 2022. С обзиром да је променила одлуку, може ли да се догоди да остане и до Олимпијских игара 2024. у Паризу?

- Добро сте приметили, пројекат би могао би да буде продужен и до летњих Олимпијских игара у Паризу 2024. године – открива селектор Зуковић. - О том потом, али оно што је извесно је да ће Ивана бити предводник нашег тима на Светском првенству у дворани, чији смо домаћини.

Ко је још поред Иване у овом тренутку испунио норму за ово велико такмичење?

- То су двојица бацача кугле, Армин Синанчевић и Асмир Колашинац. Услов им је била даљина од 21,10 метара, а надмашили су 21,88 и 21,31 метар. Уз њих је и средњепругаш Елзан Бибић у дисциплини 3.000 метара. Требало му је да трчи 3.000 метара за 7:40 минута, а он је успео за 7:39,45. Могао је и на отвореном с 13:10 минута на 5.000 метара да се пласира, али то сада није битно.

Ивана је првакиња света у дворани и браниће титулу у Арени. Јасно је шта од ње може да с очекује. А каква су ваша размишљања о тројици момака, које сте споменули?

- Од њих очекујемо да се добро припреме и упусте у борбу за висок пласман.

Кога ће још од српских асова видети домаћа публика?

- Осим у вишебојима, седмобоју код мушкараца и петобоју код жена, имамо право као домаћини да пријавимо у свакој дисциплини некога без норме у дисциплинама где немамо такмичара с нормом.

На кога рачунате?

- Одредићемо критеријуме Српског атлетског савеза. Није тајна за добре познаваоце атлетике у Србији да су то: Ивана Илић, Милана Тирнанић и Алекса Кијановић на 60 метара, Лазар Анић и Страхиња Јованчевић у скоку удаљ, Ања Лукић, Милица Емини и Лука Трговчевић на 60 метара преко препона, Бошко Кијановић на 400 метара, Јована Илић, Јована Гњатовић и Теодора Боберић у троскоку, као и најмлађе - Ангелина Топић и Зорана Рокавец у скоку увис. Нисам заборавио сјајну скакачицу удаљ Милицу Гардашевић, којој је неопходан резултат од 6,80 метара, јер у својој дисциплини има Ивану Вулету с оствареном нормом. Нису без шанси ни скакачи увис Јасмин Халили и Славко Стевић.

Када сте рекли да ће САС одредити критеријуме, на шта сте конкретно мислили?

- Уз квалификационе стандарде и позиције на светским ранг листама, САС се определио да за такмичење пријави и оне спортисте који покажу завидан ниво форме и чији резултати буду надомак норми, поштујући одређену квоту за учешће на шампионату. Та квота може, али не мора бити прихваћена од стране техничког делегата - појаснио је савезни капитен. – Желели бисмо да их буде што више с нормама. Многи су близу, на пример Алекса Кијановић, који државни рекорд на 60метара држи са овогодишњих 6,67, а потребно је 6 ,63. Слично је с препонашима Ањом Лукић и Луком Трговчевићем и многим другима.

Такмичење пред домаћом публиком је част и представља велики изазов за најбоље српске атлетичаре и атлетичарке, али и за Организациони одбор Светског дворанског првенства у Београду?

- Циљ САС је да се представимо у најбољем светлу, организационо и такмичарски. С обзиром да сам задужен за спортски сектор, могу да најавим да ћемо пружити најбоље услове спортистима да се припреме за наступајуће велико такмичење, уз редовно праћење и контролу здравствених и тренажних активности. Све то да бисмо имали рекордан број учесника и најбоље могуће резултате –закључио је Един Зуковић.