Пантер: Тренер ми је рекао узми лопту и реши

Био је уморан. Такав се појавио пред новинарима. Али то се није могло видети на његовом лицу. Био је насмејан. И тај осмех ниједног тренутка није скидао. Није имао ниједан разлог да то уради.

Претходно је са осам везаних поена у финишу, крунисао велики преокрет Партизана. Поготком на мало више од четири секунде пре краја, донео победу. Затим завршио у загрљају саиграча.

Питања знатижељних новинара предухитрио је питањем...

- Желите да знате коју смо акцију позвали у последњем нападу – запитао је, онако више реторички, Кевин Пантер.

После гласног смеха, дао је и одговор. Мада су сви претпостављали какав ће бити. Вероватно су и играчи Хувентуда знали исто када је у том последњем нападу Партизана, лопта завршила у рукама Кевина Пантера.

- Тренер ми је рекао, узми лопту и само иди! И то је било то.

Толико је једноставно. Једноставније није могло. А било је и мало „лакше“ јер је неколико секунди раније урадио исто.

- Имали смо два иста напада, пошто сам погодио пре последњег напада. Знали смо да ће да преузимају у одбрани, када су то урадили знао сам да морам да нападнем, дошао сам до места до којег сам желео...

И даље једноставно звучи. Пантер зна да није било нимало лако дићи се на шут преко високо подигнуте руке чувара. Погодити, чак и уз контакт.

- Нисам знао да ли ће да ме удвајају. Јер су то радили током меча – вратио је филм Пантер.

После свега, заслужио је и повике навијача: „МВП, МВП, МВП“...

- Само покушавам да урадим мој део посла.

Ипак, допале су му се овације, каже. Можда отуда и то залетање у публику.

- Чудесно је.

Посебно јер све ово није дошло случајно.

- Уложио сам много времена и труда да бих погађао те шутеве. Људи то виде, али то није дошло преко ноћи. Много је сати рада ту уложено.

Све због...

- Тренутака као што су ови. Ценим то – додао је Пантер.

То су тренуци који вас натерају да потрчите у загрљај навијачима.

- Морао сам то да урадим. Носили су нас све време. То је био мој начин да покажем колико ценим подршку.

Вратио се на тренутак када је лопта завршила у његовим рукама. Шта му је у тим тренуцима пролазило кроз главу, упитан је Пантер.

- Искрено, једина сам мислио о томе да ме не удвоје. Било је тренутака током каријере када су ми се дешавале такве ствари. Знао сам, ако ме не удвоје, погодићу.

Још једном – толико самопоуздања није дошло тек тако.

- Радим на томе цео живот. Још од када сам био дете. Целу моју каријеру у Европи то радим. Постоје и људи који не воле тај шут. Више воле кад се шутирају тројке или да се иде до краја, на улаз.

Он више воли да наскочи корак у поље ограничења. И то ради добро. А има и разлог више.

- Тај шут се најтеже брани – поручио је Пантер.