РИКАРДО – Уморан!

У књизи „Основе спортског тренинга” професора Владимира Ј. Копривице, обавезном штиву за студенте Факултета спорта и физичког васпитања, у одељку „Периодизација спортског тренинга” сликовито је, кроз питање „једном познатом фудбалеру”, објашњено како зна да ли је у спортској форми:

- Ако нисам у форми у игри имам само једно решење. Кад сам у форми имам их три!

Уз потпитање: a, ако противник прочита сва три?

- У том случају, по правилу добија гол, јер онда учиним тако неочекиван потез и тако саиграчу додам лопту, да му је лако постићи гол!

Имајући увид у утакмицу Партизан – Пролетер (0:0), да ли вам је Рикардо Гомеш, прва звезда црнобелих, одавао утисак фудбалера у спортској форми?

Није, али...

За негативан суд потребна је дебља фасцикла доказа, узоркована из више мечева, те...

Логичније је да се ограничимо на закључак: вођа навале Парног ваљка против Новосађана „није имао дан”, иако прва „хаубица” Супер лиге са егзекуцијама и у квалификацијама и уводу Лиге конференције, неочекивано, „ћути” на последња три двобоја (Чукарички, Гент, Пролетер).

Да, Рикардо је само „имао слаб дан”: о дугометражном петљању после филигранског додавања Бибарса Натха, непрецизним покушајима главом након центаршутева Лазара Марковића и Ивана Обрадовића и чињеници да је капитена почетком другог полувремена „превидео” у далеко бољој ситуацији не би се ни приповедало да је у 68. минуту реализовао пенал. Међутим...

Није!

И, таман посла да неко у Хумској за просута два бода капитала у односу на Црвену звезду и непланиран реми против, традиција је казивала, „вечите муштерије” окриви и на томе замери Африканцу, податак да је постигао 20 голова на 27 утакмица ставља га, заслужено, у позицију „белог медведа”.

Једанаестерце су, уосталом, промашивали и много већи играчи, Партизану је у повратничком мандату прецизним хицима даривао сијасет бодова, промовисао га у лидера и, коначно, конкурентног у трци за титулу.

Отуд...

Рикарда је потребно ставити у крупан план само из угла... узрока и последица за, сложићемо се, издање испод ранга немилосрдног голгетера, страха и трепети, поткрепљено бројкама, за штопере и голмане.

Из разлога да би поново био стари, као против Пролетера на суперлигашкој премијери, Колубаре, нишког Радничког, Спартака, Санта Кларе, Анортозиса... кад је „грмљавином” креирао победничке салве и оду радости на јужној  трибини. Потврдио да је, за Србију, играчина!

Без обзира што на Топчидерском брду, осетљивом тлу и за мрвицу критизерства, свесно желе да зажмуре на наличје, у овом случају  златне медаље (првог „снајпера” екипе и треба третирати као мало воде на длану, али... то је већ нека друга прича), евидентно је да нешто код Рикарда, константно са рукама на раменима штопера Пролетера и успоренијег кретања него раније, не штима. НЕ ШТИМА...

Једноставно, уочљиво је и из авиона да је доскорашњи репрезентативац Зеленортских Острва уморан!

Чак и код паклене голмашине, доминантне на српским путевима, дошло је до замора материјала. Логичног, с обзиром на највећу километражу од свих првотимаца...

Гомеш је сјајан спортиста, радохолик вредан и на тренинзима, редовно и са „хоћу” и „могу” упркос већ дуже присутној ровитости – болу у колену и игрању под инјекцијама, али...

Постоји граница издржљивости, дамар кад се тело побуни, не слуша као обично и рефлектује кроз несвакидашње радње. И, тад стручни штаб мора да реагује и да вас одмори!

Александар Станојевић, наравно, круцијалног фудбалера требало је да ставља у тим отпочетка сваког првенствено / европског меча кад год је то здравствени картон дозвољавао, међутим... не и у Купу Србије против трећелигаша Трајала, или... Задржава до краја сусрета у игри кад би Партизан, често и Рикардовим хицима, у друго полувреме или финиш улазио са два гола предности (само у октобру: Радник, Металац, Чукарички)!

Разумљива је и логика тренера – ко не би плашио противника најсветлијим оружјем и држао га у силаву за сваки случај и ако, не дај Боже, загусти, плус, намеће се – да ли му је клуб обезбедио и адекватну замену?

Занемаримо ли, овог пута, бисере Николу Штулића и Марка Миловановића (Самед Баждар, ипак, није најистуренији) долазимо до само једне „деветке” – Квинсија Менига. Да, оног скупо плаћеног, против Пролетера, без обзира што није имао проблем са штоповањем лопте као у вечитом дербију, аудиторијуму иритантног и бескорисног?!

Кад се одмори Рикардо, добра ствар – није испао из строја упркос нонстоп игрању, велики су изгледи да ће поново да „терорише” ривале. Дотле...