Међу тренутним јунацима нације, репрезентативцима Србије, учесницима Светског првенства 2022. у Катару, више је млађих него старијих играча. Најкасније рођени члан Орлова на путу до Мондијала био је Страхиња Павловић.
У првом циклусу борби за велико такмичење штопер познат под надимком Калаба са навршеном 21 годином радује се пласману на планетарни шампионат.
Излишно је и подсећати да на терену делује знатно искусније. Било је тако и у Партизану кад је блистао са непуних 19 лета, војевао успешне битке и са нападачима Манчестер јунајтеда, АЗ Алкмара и Астане у Лиги Европе.
Победа у Лисабону (2:1) и обезбеђено место међу 32 најбоље светске селекције Павловића чине више него испуњеним, успех са државним тимом његов је највећи у досадашњем току каријере.
- Доживети пласман на Светско првенство са само 21 годином је стварно невероватно. Кад је Митровић постигао гол за победу против Португалије осећао сам се сјајно, тај тренутак и ту утакмицу памтићу дуго – каже Страхиња у телефонском разговору за наш лист.
Многима се допала ваша игра на „Де лушу?
- Драго ми је да смо сви били добри. Остварили смо план да имамо дуго лопту у поседу. Изнад свега смо веровали у себе. Срећни смо што ових дана сви заједно добијамо похвале.
Шта се променило у ових годину дана па сте од губитника постали добитници?
- Другачије гледам на целу ситуацију око репрезентације. Дебитовао сам код Тумбаковића, али сам код мистера добио већу улогу, направивши велики корак унапред у односу на 2020. Осећао сам се боље кад сам видео да селектор има поверења у мене.
Целокупна јавност и сваки играч највише заслуга за успех приписује Пиксију?
- Стојковић нам је одмах по доласку на селекторску функцију унео сигурност, од првог дана убедио нас да би требало да верујемо у себе. Није никоме од нас било лако после елиминације од Шкотске, бараж меч који је требало да решимо у своју корист и одемо на ЕП. Селектор нам је вратио самопоуздање, што је кључ нашег успеха.
Делује ли и вама да сте против најјачег противника на крају квалификација одиграли најзрелију утакмицу?
МИРНА ЈЕСЕН У МОНТЕ КАРЛУ
Многи вам завиде што живите у монденском Монте Карлу, какав је живот у европској престоници коцке?
- Привикао сам се на све у ових годину и по дана. Видео сам све што ме је занимало. Гужве су у периоду летње сезоне, од маја до септембра. Сад је мирно. Током новембра је ветровито, прошле зиме било је језиво хладно само у јануару, остали период био је пријатан.
- Подизали смо форму како је одмицао ток борби за СП. Играли смо све боље. Били смо феноменални у Даблину, у септембру, одлично смо држали лопту, имали иницијативу.
И за вас из дефанзивније линије може се констатовати да сте највише блистали на крају?
- Примали смо знате и сами какве голове, поготово у Ирској. Играли смо на гол више и кад је тако онда је чест случај да нам се мрежа тресе. Свакако да је нама у одбрани најважније да победимо примљеног гола. Позитивна ствар је да смо сва тројица доста млади, Вељковић је најстарији са 25, Миленковић има 24, ја 21 годину. Блеки и ја смо најчешће играли, на крају је Вељковић био у средини, у појединим утакмицама и Настасић, раније Стефан Митровић. Држали смо се заједно, бодрили једни друге, уиграли се.
Мало ко сад помиње Стефана Митровића, а да није било његове две интервенције против Португалије у Београду после шутева Роналда и Бернарда Силве, без обзира на судијску грешку, питање је да ли бисте данас славили?
- Био је то кључни моменат. Кад сам видео да се после Стефанове интервенције лопта одбила до Бернарда Силве помислио сам да нам нема спаса, али Митровић је и други пут сјајно интервенисао.
Јесте ли и у клубу играли са још двојицом штопера и без класичних бекова у дефанзивној линији?
- Први пут сам добио задатке у тој формацији на дебију код селектора Тумбаковића, на гостовању Русији у Москви. У Серкл Брижу сам касније често играо са још двојицом штопера, пар пута и у Монаку, мада мој садашњи клуб више примењује систем са четворицом позади. Више волим кад имам још двојицу дефанзиваца поред себе, то ми омогућава и да чешће износим лопту.
У репрезентацији Србије је таква формација више изнуђена, због недостатка класичних бекова?
- Сваком тиму нешто мора да фали. Претерао бих са констатацијом да је ова тактичка поставка савршена, али је јако добра. Имамо доста играча којима одговара оваква формација, сви смо се одлично снашли.
Колико је вама било теже да испуњавате задатке у одбрани јер чешће седите на клупи него што играте у Монаку?
- Одиграо сам две утакмице као стартер у периоду између последњих акција репрезентације. Многи мисле да нисам довољно спреман због таквог статуса у клубу, али показао сам да није тако. Боље је наравно кад бих сваки викенд био на терену, много је лакше достићи форму са већом минутажом, међутим, могу да одиграм добро у државном тиму без обзира на клупски статус.
Надате ли се сад већој минутажи и у Монаку?
- Одиграо сам шест утакмица ове сезоне, знатно више него кад сам дошао. Надам се да ћу бити чешће на терену, видећемо. Из клуба су ми, наравно, сви честитали на успеху са репрезентацијом. Многи из Монака су гледали нашу утакмицу са Португалијом, знали су да ће бити интересантно.
Србија три учешћа на светским првенствима није крунисала пласманом у нокаут фазу, последњи пут такав резултат наша селекција остварила још кад је ваш селектор био капитен 1998. у Француској. Можете ли ви бити прва генерација Орлова са обезбеђеним местом у елиминационој рунди?
- То нам је следећи циљ. Желимо да направимо нешто велико. Имамо довољно времена да се спремимо, пријатељске утакмице и Лигу нација. Србија је увек имала добар тим, оба пута је на Мондијалу требало да прође групу, надам се да ћемо у Катару урадити више.
Имате ли жеље за противника у групи, прошли пут био је Бразил, можда бисте сад волели Аргентину?
- Велика је част учествовати на Светском првенству. Уживање ће бити играти против сваког противника. Знам да ћемо се осећати одлично кога год да имамо наспрам себе – закључио је Страхиња Павловић.
РОНАЛДО И ДАЉЕ КЛАСА, БЕРНАРДО НАЈБОЉИ
Како је било чувати Кристијана Роналда?
- Њега од свих страних играча највише волим и поштујем. Говорио сам увек да је најбољи на свету. Сада је у позним годинама, али и даље показује класу у Манчестер јунајтеду. Био је више у средини где је играо Вељковић или десно близу Миленковића, нисмо му дозволили да се нађе у шанси. За мене је најбољи играч Португалаца у недељу био Бернардо Силва, не знам зашто је изашао раније. Жота нам је у Београду дао два гола, а сада се није наиграо поред Блекија.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
