Бјековић: Гледај и бодри репрезентацију, заборави на клупску припадност

Смета ли вам кад се на утакмицама клубова и репрезентације не навија за клуб, репрезентацију, играче на терену, него свашта...

- То ме излуђује, изува ме из ципела! И док сам био у Партизану и сада... Ја то не могу да схватим. Као играч нисам то доживљавао. Скандирала су се имена фудбалера, навијало се, пратиле су се акције...

На утакмици Србија - Португалија претпрошле године у Београду трибине су биле скоро пуне, али се са њих скандирало „Меси, Меси“...

- Шта то значи?! Зар је стварно неко мислио да ће тиме да поремети Кристијана Роналда? За мене је то неприхватљиво. Неприхватљиво ми је све: ако имате неке прохтеве, незадовољства, зна се где се организују демонстрације – на фудбалски стадион долази се да би се уживало у фудбалу. Гледај своју репрезентацију, клуб који волиш... Пусти политику и политичаре...

Утакмицу у Лисабону гледало је 65.000 људи, пре тога на мечу Ирска – Португалија било је 50.000 навијача,  препуне трибине биле су и на Северна Ирска – Италија и где све не... а Србију је против Катара гледало тек неколико људи...

- Наравно да није исто играти пред 1.000 или 60.000 гледалаца, али са односом репрезентативаца према дресу, свих запослених према обавезама ФСС, превазићемо и тај проблем.

Да ли мислите да и стална препуцавања Звезде и Партизана имају утицај на смањене посете на трибинама, евидентно је да Делије и Гробари не  долазе да бодре репрезентацију...

- И то треба да се превазиђе. Ок, волим своју Звезду, свој Партизан, али кад репрезентација игра заборављам и на Звезду и на Партизан, идем да бодрим своју земљу. Не интересује ме да ли игра седам играча из школе Партизана или из Звезде.

Генерално нашим љубитељима фудбала недостаје патриотизам који их вуче на трибине...

- Ако кажеш да фудбалери не дају ни 30 или 40 одсто могућности од онога што дају у својим клубовима, а ти уопште не дођеш на утакмицу или кад дођеш – скандираш Месију који уопште не игра, онда то није у реду. Шта очекујемо онда од репрезентативаца. Био сам фудбалер и знам како се осећа кад добије позив да игра за репрезентацију, све заборави, клуб, породицу... Треба много, много радити да би навијачи то схватили. Пласман на Мондијал на начин на који је остварен најбољи је позив љубитељима фудбала да стану опет уз репрезентацију.

Комплетан интервју са можете да прочитате у броју Спортског журнала за 19. новембар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.