Глас о доласку у Партизан: Ништа боље није могло да се деси

Само играј! Узвикнуо је крај терена Жељко Обрадовић. У том тренутку у току је био други период утакмице Партизана и Будућности. Црно-бели чинили све да одоле налетима Подгоричана. Задрже дистанцу.

Своје речи, Обрадовић је „појачао“ аплаузом подршке. Затим, „одгурнуо“ младог Словенца назад у одбрану. Јер, није важно што је Грегор Глас у том тренутку промашио. Било је важније да настави да игра. Онако како је играо, рецимо, против Лијеткабелиса. Када је себи „обезбедио“ минуте у игри и против Будућност.

Када је себи „обезбедио“ могућност да лопта буде у његовим рукама када је важно.

Само је било потребно да настави да игра. И – наставио је.

Храбро, онако како и његов тренер воли. Како и навијачи Партизана воле. Што уосталом и саиграчи од њега очекују. Зато немају проблем да му додају лопту. Свесни да су веће шансе да ће завршити у кошу, него одбити се од обруча. И то не у било каквим тренуцима. Већ и када се ломи.

Подгоричанима је „спаковао“ две тројке у доста битном тренутку утакмице. Њима их доста ранио.

После свега, кратко је констатовао:

- Много сам срећан што смо успели да победимо на крају.

И поред победе, па и своје скроз добре партије, Глас је био и самокритичан.

- Могли смо и боље да одиграмо. У одбрани смо имали смо неких лоших комуникација, па су њихови најбољи играчи дошли у позиције у којима се добро осећају. Ту морамо да будемо бољи. А у нападу морамо мало брже, како бисмо имали времена да завршимо на начин како бисмо хтели – низао је сјајни шутер. 

Међутим, када је он у питању, ту не може да се употреби реч „спор“. Лопта из његових руку доста брзо иде ка кошу. И то није само питање талента. Већ и великог рада.

- Сваки дан радим на томе – каже Глас.

Када дође утакмица...

- Онда не размишљам који шут, кад. То ме током утакмице не занима.

У Партизан је стигао некако нечујно. Из Динамика је дошао „на пробу“, пред сам почетак сезоне потписао уговор. Врло брзо је показао да има шта да понуди. Из утакмице у утакмицу његово место у екипи, па и улога, се све више кристалишу.

На питање да ли је тако нешто очекивао, Глас је признао.

- Нисам очекивао ништа! Срећан сам што се то десило. Није могло ништа боље да ми се деси. На почетку кад сам дошао нисам очекивао ништа, осим што сам знао да је ту најбољи тренер, да имам прилику да радим са њим. Да морамо да га слушам и да напредујем. Све остало ће да дође.

И дошло је.

- Обрадовићу су битни детаљи, на томе радимо сваки дан. Када све то усвојимо, бићемо баш добри – закључио је Глас.