Слободан Симовић продужио уговор са Кишвардом: Циљ је Европа

Слободан Симовић свој фудбалски пут започео је у чачанском Борцу, преко Војводине и Новог Сада стигао је до суботичког Спартака где је стасао у одличног играча кога су игре у дресу клуба са севера Бачке на домаћој и међународној сцени препоручиле белоруском Динаму.

Брзо се снашао у клубу из Минска, сјајним играма у трогодишњем мандату допринео је многим успесима екипе, постао је миљеник навијача, а за рад је награђен капитенском траком.

Из Белорусије је наставио у Словачкој да гради каријеру, потом се преселио на Блиски исток у Израел, затим преко Казахстана поново се вратио у Белорусију, али у редове највећег Динамовог ривала БАТЕ Борисова.

Успешно је две године носио плаво – жути дрес дугогодишњег белоруског шампиона, био је на корак до повратка у Србију и потписа с Партизаном, али је негде запело што су комшије са севера искористиле и позвале  га у клуб који је био у успону – Кишварду.

Од јануара 2020. године 31-годишњи Чачанин је члан мађарског суперлигаша, а недавно је продужио сарадњу на још годину дана.

– Истицао ми је угово крајем децембра и после разговора са руководством клуба одлучио сам да продужим сарадњу на још годину дана. Сад када смо постигли добре резултате и такав успех, и где сам играо скоро све утакмице од како сам ту, жао ми је било да на полусезони одем. Договорили смо се на још гидину дана – објашњава Симовић:

– Било је понуда из више клубова и да идем у неке друге земље, али генерално Мађарска ми одговара. Лига је квалитетна и добро сређена, стадиони су одлични као и услови, а што ми је најважије ту сам близу куће и породице и зато нисам имао намеру да мењам средину.

Екипа Кишварде је јесен одиграла одлично. Дуго је била на лидерској позицији Супер лиге мађарске, испред Ференцвароша, али је у последњем колу првог дела одиграла нерешено у дербију са Пушкаш академијом што је клуб из Будимпеште искористио и за бод им узео наслов јесењег првака државе.

– Добро смо започели сезону и држали тај континуитет сјајних партија, што је битно и дочекали крај првог дела као лидер, на изненађење многих, али у последњем колу смо одиграли нерешено и Ференцварош нас је престигао за бод разлике. Имали смо шансе да завршимо ка јесењи прваци што је велики успех за овај клуб с обзиром да се развија. На путу смо да оставримо добре резултате ове сезоне и све од нас зависи. Када смо већ у врху, важно је да, уколико не подигнемо шампионски пехар, сезону завршимо међу три-четири прве екипе да играмо Европу што је и главни циљ. Видећемо како ће бити у наставку, идемо степеницу по степеницу и надамо се најбољем.

Поред Слободана Симовића у редовима мађарског супрелигаша су још двојица српских интернационалаца и као и он имају запажену улогу у тиму из Кишварде.

– Наш клуб има највише странаца. Лазар Ћирковић бивши играч Партизана и Лазар Зличић дете Војводине су ту и имају велику улогу у тими и заиста су много допринели добрим резултатима екипе. То што смо сви знаједно значи нам и на терену и ван терена где се дружимо и проводимо време заједно.

Главна одлика Симовића јесте предан рад и залагање, добре партије на терену су само препорука биле у сваком клубу да понесе капитенску траку у Динамо, Словану, па и сада у Кишварди.

– Играли смо утакмицу са МТК-а на домаћем терену. Голман, који је наш капитен био је нешто повређен и као заменик сам добио траку. Част ми је била што сам капитен, а још већа јер смо тај меч добили са 5:0. Срећан сам јер је то плод рада и турда у протекле скоро две године колико сам у клубу – каже Слободан Симовић.