ДОБАР ИЗБОР СТАНОЈЕВИЋА: Саничанин и Мениг за шампионски импулс

Александар Станојевић намеран да склопи шампионски мозаик добро зна шта је потребно Партизану: фудбалери кадри да се носе с тежином црно-белог дреса и квалитетни странци победничког менталитета.

Стога, тако је летос и бирао потенцијална појачања: од шесторице – квартет се већ доказао у Хумској (Милан Лукач, Немања Милетић, Данило Пантић и Рикардо Гомеш), плус – Синиша Саничанин, са атрибутом репрезентативца Босне и Херцеговине, већ се радовао трофејима у Србији (куп с Војводином), те – Квинси Мениг је у Ајаксовој школи научен да никоме не признаје да је бољи.

Отуд, не чуди што је свако из секстета, на свој начин, допринео одличном пролазном времену на крају 2021 – јесењој круни с пет бодова капитала испред вечитог ривала, пласману у четвртфинале Купа Србије и избореном европском пролећу и улазници у шеснаестину финала новоформиране Лиге конференције.

Најјачи утисак оставио је повратник на Топчидерско брдо после две године – Рикардо Гомеш, логично – аутор чак 22 поготка, од тога – 18 у борби за бодове. Импозантно!

Гол-машину са Зеленортских Острва добро су у првенству упамтили голмани Пролетера (2), Вождовца (1+1), Новог Пазара, Металца, Колубаре (2), нишког (2) и крагујевачког Радничког, Младости, Спартака (2), Напретка, Радника, ТСЦа и Војводине, односно, ДАК Дунајске Стреде, Сочија, Санта Кларе и Анортозиса на међународној сцени. Без обзира на навијачку припадност – велико „браво”!

Милан Лукач, са друге стране, између статива у званичним мечевима није провео ни трен, али...

Процес „одрастања” Александра Поповића и добра форма Немање Стевановића сигурно су и последица „дружења” са провереним голманом, не тако давно потписником на чак два одбрањена једанаестерца Црвеној звезди!

Немања Милетић, последњи пристигао у Хумску после једногодишње успешне епизоде у Саудијској Арабији, обогатио је Парном ваљку лепезу тактичких варијанти: пружио могућност квалитетне ротације и у последњој линији и играње у новом, против Гента у Белгији испоставило се, успешном систему: 352. Да, баш оном предвиђеном и за увод пролећа...

Данило Пантић је, пак, летео и на припремама и после прецизног хица ДАК-у изгледало је да ће „камбек” у матично јато да украси полусезоном за дуго памћење, међутим...

Вештог техничара повреда је зауставила на „само” на четири важна пројектила, поред поменутог Словацима и – Вождовцу (повише Аутокоманде и на душановачком „крову”) и у дербију кола с Војводином.

Пантић, дакле, из објективног разлога још није демонстрирао сав богати опус, али... већ сад игра далеко учинковитију сезону него што је то било прошле године у Чукаричком.

Е, ту управо лежи и зачкољица (с почетка) разумљива Станојевићу – Партизанова деца традиционално остављају срце на терену и најбоља издања презентују у најдражем клубу!

Међутим, да би црнобела машина израсла у „паклену” неопходна је и „свежа крв”, у случају Парног ваљка – Синиша Саничанин и Квинси Мениг.

Испоставило се – прави: штопер је, упркос „неверним Томама”, дошао у ситуацију да се похвали да је командовао најуспешнијом одбраном у Супер лиги (свега шест капитулација у шампионату) и, притом, затресао је мрежу Санта Клари у реваншу плејофа за Лигу конференције, док је крилни нападач, такође  почетних осцилација, у финишу јесени усталио форму и зауставио се на голгетерској коти 9, уз напомену – погађао је (за велико поштовање) у сва три такмичења (Спартак, Војводина, Вождовац, Металац 2, Колубара – првенство; Трајал 2 – куп; Анортозис – Европа).

За разлику од лане кад је Жан Кристоф Бајбек већ на пола трке наговештавао „тотални колапс” (потврдило се, без обзира на назнаке очитог квалитета, да је велики промашај), сад су све летње аквизиције (Милан Лукач индиректно) заслужиле прелазну оцену, наравно, Рикардо Гомеш од свих (рачунајући и староседеоце) вишу...