Катаи и Иванић добро „глуме” Пешића и Боаћија, може ли Охи да их надмаши?

Црвена звезда ће, извесно је, четврту узастопну сезону као најбољег стрелца имати крилног нападача или офанзивног везисту. Чињеница да већ дуго на челу листе нема центарфора разлог је зашто су очекивања од новајлије Охија Омоижунафоа велика, а управа клуба се нада да је коначно успела да доведе шпица спремног да постиже голове у низу.

На половини ове сезоне, највише голова је дао Александар Катаи (18), пет мање уписао је најбољи стрелац екипе из претходног шампиона Мирко Иванић. Заједно су дошли за сада до 31 поготка, па је реално да пребаце збирни учинак Александра Пешића и Ричмонда Боаћија из такмичарске 2017/18.

Под командом Владана Милојевића, Боаћи и Пешић су дошли до 52 поготка, било би сигурно барем за десетак више да момак из Гане у фебруару није продат у Кину. У првом делу сезоне интернационалац је био прва опција у Европи, а Александар је више играо у првенству. Обојица су били ефикасни и то је последњи пут да је Звезда имала складан тандем шпицева.

Велике су шансе да би за Црвену звезду пријатнији био поглед на табелу и можда би играла у Лиги шампиона да је летос успела да договори повратак Александра Пешића. Идеја челника клуба и тренера Станковића била је да се и пре почетка припреме шпиц појача његовим ангажовањем, али је рођени Нишлија одлучио да прихвати понуду Карагумрука.

Испоставило се да Пешић није погрешио, тренутно је први стрелац шампионата Турске и на листи жеља је лидера првенства Трабзона. Његов квалитет никада није био споран, преживљавао је неправедне коментаре после промашаја у Москви против ЦСКА, а кад је тек требало да покаже колико вреди у Црвеној звезди и буде прва опција у нападу за сезону 2018/19. продат је Ал Итихаду.

Није желео Пешић у Саудијску Арабију, али је изашао у сусрет клубу, јер је Ал Итихад нудио највише новца за обештећење. Као и многима, није му „легао” арапски фудбал и отишао је у Јужну Кореју. После Сеула је носио дрес Макабија из Тел Авива и летос је био слободан у избору клуба. Црвена звезда није штедела новац да га врати, али Александру се није враћало у Србију.

После одласка Пешића, у сезонама обележеним пласманима у Лигу шампиона, најбољи стрелац екипе био је Мохамед Бен. Репрезентативац Комора је најчешће играо као крило, понекад као центарфор. Истакао се и статистички и по утиску као најбољи странац у историји клуба.

Милан Павков је у овој и претходне две сезоне при врху клупске листе стрелаца, постизао је важне голове који ће се дуго памтити (против Ливерпула и Милана), али није успео да се избори за место стандардног вође напада. Тренери су стално покушавали да нађу друге прве опције, али како је одмицала сезона добијао је већу минутажу.

Нема сумње да је Павков за неке ствари које су креирале статус и сам крив, а пратили су га и малери да се повређује баш кад га крене. Недостајала му је константнија форма и да заблиста баш кад су од њега и очекивања највећа, али из ког год се угла сагледа његов учинак има изузетну важност за клуб и тим.

Иванић и Катаи већ другу сезоне у тандему добро „глуме” Боаћија и Пешића и намећу се као најефикаснији у екипи. Њихов индивидуални квалитет представља снагу Црвене звезде, али за трофејну сезону биће потребно да игра на пролеће не зависи од бљеска појединца.