ТРЕНЕРСКА ВРТЕШКА – Шесторица преживела јесен, највећа променада на Чаиру

Минулу јесен на суперлигашким теренима, попут претходних, обележиле су и бројне промене тренера. Чак 14 стручњака смењено је или отишло с клупе за 21 коло. Од 16 чланова елитног ранга шест није мењало шефове струке: Партизан, Црвена звезда, Војводина, Младост, Напредак и Колубара.

Рекордер је Раднички из Ниша са четири тренера, односно три ако се не рачуна Ненад Лалатовић, јер је отишао због понуде из Саудијске Арабије током припремног периода.

Тим са Чаира у борби за бодове предводили су, највише Радослав Батак на 12 утакмица, Александар Станковић на шест и Радомир Коковић на две. Против црно-белих у Хумској екипу је предводио тренер омладинаца Владимир Ђорђевић.

Батак је био најуспешнији, стабилизовао је клуб, али му у коначном билансу није урачуната победа против Пролетера у 21. колу за зеленим столом.

По три тренера водила су с клупе Нови Пазар и ТСЦ. Ако су за тим са стадиона крај Јошанице промене очекиване, биле су честе и у прошлости, онда је турбулентна јесен Бачкотополчана изненађење.

Младен Крстајић, некадашњи селектор Србије, после шест месеци прошле сезоне у овом првенству је седео на клупи ТСЦ-а у првих 12 кола, али се очекивао бољи учинак од 55,5 одсто успешности.

Његови наследници нису се добро снашли, поготово Мирко Јовановић, актуелни спортски директор. Жарко Лазетић у последње три јесење рунде остварио је по једну победу, реми и пораз (од Црвене звезде).

Нови Пазар је сезону почео са Миланом Милановићем, успешан у претходном мандату, од деветог кола вратио се Кенан Колашинац, да би јесен завршио Драган Радојичић. Садашњи тренер Пазараца истакао се ремијима, остварио их је седам на девет мечева, уз победу и пораз.

По два тренера седела су на клупама Чукаричког, Спартака, Пролетера, Радника, Вождовца, Радничког 1923 и Металца.

Саша Илић је дебитовао као тренер сениорског тима предводећи Брђане. Играчка легенда Партизана остварио је успешне резултате и на добром је путу да сезону заврши на трећем месту, што је за бело-црне увек успех.

Његов претходник Душан Ђорђевић је, попут Жарка Лазетића, водио два суперлигашка тима минуле јесени. Са Чукаричким се растао после четвртог кола, затим је преузео Радник.

Ђорђевић ће у Сурдулици остати упамћен по победи и ремију против Црвене звезде, али и не тако добром учинку у преосталим утакмицама. Екипа са југа Србије завршила је први део шампионата на 13. месту и зима јој је немирна.

Владимир Гаћиновић је препородио Спартак у трећем мандату на клупи Суботичана. Владимир Буач смењен је после убедљивих пораза од Партизана (0:5) и Вождовца (0:4). Повратник међу Голубове се одлично снашао, остварио је четири победе, три ремија и два пораза.

Вождовац је пре средине јесени постигао споразумни раскид уговора са Предрагом Роганом. Александар Линта је пријатно изненадио са добрим резултатима, довевши Змајеве у позицију да размишљају о плејофу.

Најбољи појединачни учинак остварио је Александар Станојевић. Главнокомандујући на клупи Парног ваљка трећи пут је јесењи првак. Са 93,6 одсто успешности Станојевић је неприкосновен међу колегама, а важнији су му пет бодова предности у односу на Црвену звезду.

С друге стране, Дејан Станковић може да буде задовољан европском, али не и првим делом сезоне на домаћој сцени. Иако учинак од 85,7 одсто није лош, губитак бодова у Супер лиги се скупо плаћа и питање је да ли ће црвенобели на пролеће прескочити вечитог ривала.

Више се очекивало од Славољуба Ђорђевића у Војводини. Блистао је некадашњи штопер нашег најтрофејнијег клуба на клупи Радника прошле сезоне, међутим, већи притисак и више амбиције, као и подмлађена екипа у односу на период његовог претходника Ненада Лалатовића, утицали су да Војводина јесен заврши на деоби четвртог места са Радничким и Напретком.

Милан Ђуричић и Крушевљани су најпријатније изненађење. Због лошег здравственог стања међутим, популарни Ђуми није седео на клупи у последњих неколико кола јесени, Никола Јовановић је слушао његове савете и водио тим. Извесно је да Ђуричић неће наставити посао под Багдалом.

Дејан Ђурђевић, још један стручњак са 21 утакмицом иза себе, може да буде задовољан учинком са дебитантом Колубаром. Без обзира на убедљиве поразе у Лазаревцу од Партизана и Црвене звезде, Лазаревчани су солидно одиграли јесен и имају велике шансе да остану суперлигаши.

Младост није мењала тренера. Иван Стефановић стигао је летос и после лошег старта знатно поправио форму тима. Главну реч у Лучанима и даље води Ненад Миловановић, званично у улози спортског директора клуба.

Душан Бајић је препородио Пролетер. Иако је дебитовао као шеф струке суперлигашког клуба Бајић се одлично снашао. У коначан биланс урачуната му је победа над Радничким из Ниша у 21. колу, јер је на терену његов тим победио, а изгубио за зеленим столом.

Зоран Милинковић за пет утакмица није избрисао флеке Владимира Раденковића у Крагујевцу.

 Некадашњи тренер Партизана није остварио победу, његов претходник је добро почео сезону и на појединим утакмицама у гостима предводио Раднички 1923 до изненађења, али касније је поклекао и Шумадинци су највећи кандидат за испадање.

Милија Жижић није тргнуо Металац у последња три јесења кола. Имао је и тежак распоред, гостовања Пролетеру и Вождовцу и окршај са Партизаном у Горњем Милановцу.

Жижић је једини завршио први део сезоне са нула одсто успешности, од њега се на пролеће очекује знатно више.