Новаков печат на вечност

Ако је Новак Ђоковић 2020. завршио као претендент на краљевско жезло Роџера Федерера, ако је 2021. завршио као најбољи свих времена, у 2022. би могао да тај статус запечати за вјек и вјеков.

Ноле је у години која се управо завршила постигао неколико историјских подвига – види оквир – захваљујући којима је први пут у историји избио на водеће место трке на чијем циљу пише најбољи свих времена.

То нарочито важи за број недеља на првом месту светске листе, уз број трофеја на грен слемовима, најважнији критеријум.

И у овој другој категорији, укупном улову на турнирима велике четворке, направио је џиновски корак, сустигавши Федерера и Рафаела Надала на рекордних 20. Новак је 1. јануара 2021. имао 17 највећих пехара а сада је изједначен са највећим ривалима.

Учврстио је и позицију рекордера на Аустралијском опену, јер је прве  пратиоце, Федерера и Роја Емерсона, оставио на шест.

Забележио је најбољу сезону у последњих пола века, када су у питању највећа такмичења јер је освојио три а на четвртом стигао до финала. Само још једна победа му је недостајала за највећи подвиг у белом спорту, Грен слем.

На Ролан Гаросу је декласирао Надала у полуфиналу освојивши Куп мускетара у феноменалном преокрету против Стефаноса Циципаса.

Постао је једини тенисер у историји који је Рафу два пута савладао на париској шљаци, али и једини који је сваки грен слем освојио бар два пута. Само је Гарос недостајао у Новаковој колекцији по овом критеријуму.

На Вимблдону је његова супериорност била још већа. Са шестом титулом, приближио се Федереру (8) и Питу Сампрасу (7), највећим легендама овог турнира. Већ сада се може рећи да ће Ноле најближи великом трофеју у 2022. бити баш у Лондону. Чак и већи него на бетону Мелбурна или Њујорка.

Јер, готово сви најбољи играчи младог таласа, пре свих Данил Медведев и Саша Зверев, фантастично играју на тврдим подлогама, али нису тако опасна конкуренција на трави.

Другим речима, за годину дана много играча је напредовало на бетону, али нико није на трави и зато се Вимблдон назире као велики турнир на коме ће Ђоковић бити најближи тријумфу у 2022.

Наравно, Ју-Ес опен је остао велики дужник Новаку. Један податак је невероватан – он је и у Мелбурну и у Њујорку играо по девет финала. На првом је добио свих девет, а на другом само три. Потпуно је тениски нелогично да Рафаел (4) има више пехара од Ђоковића на Флашинг Медоузу и зато треба очекивати да у наредним годинама Ноле бар мало исправи ту неправду.

НАЈВЕЋИ ПОДВИЗИ У 2021.

♥ Изједначење Федереровог и Надаловог рекорда у броју грен слем трофеја – 20

♦ Највише титула на Аустралијском опену – 9

♣ Рекорд у броју недеља на броју један – 353

♠ Највише титула на мастерсима – 37

☻ Једини који је освојио сваки грен слем бар два пута

На питање шта се може очекивати од Ђоковића у 2022, није лако дати одговор, али се може претпоставити.

Његова успешност ће бити сразмерна његовој спремности да жртвује породичан живот због тениса. Већ ове године се видело да Ноле мање иде на турнире како би више времена проводио са Јеленом, Стефаном и Таром, наравно и да би се чувао за највећа такмичења. Зато је и освојио само пет титула, односно само две ван велике четворке.

Оваква ситуација је у великој мери последица короне јер због разних протокола, играчи више не могу да воде породице са собом. Као веома посвећен отац, Ђоковић је свестан колико догађаја у детињству своје деце пропушта и жели то да сведе на минимум.

Рецимо због Ју-Ес опена није присуствовао Стефановом поласку у школу и Тарином рођендану. Можда неком ово изгледа смешно, али за Новака су овакве ситуације драгоцене. Због грен слема је спреман да их пропусти, али због мањих турнира није.

Новак ће и наредне године свести број турнира на најмањи могући. У тренутку кад овај број Журнала иде у штампу, још се не зна да ли ће Ђоковић играти у Мелбурну, па ћемо дати обе опције.

Овај турнир је увек био камен темељац Ђоковићевих успеха у години. Све најбоље сезоне Ноле је почео тријумфом на Род Лејвер арени. Није њему било битно само што је освајао први велики пехар у новој години већ што је одмах пунио батерије самопоуздања до максимума.

Вероватно је и позицинирање првог и последњег грен слама, у Мелбурну и Њујорку, разлог зашто је Ђоковић много успешнији у јануару него у септембру. Једноставно, на почетку сезоне је свеж и одморан, до краја лета је већ уморан и презасићен.

Јер не треба заборавити да Ноле између ова два турнира одигра још много других, прође безброј драма, преокрета и победа и у задњем кварталу сезоне се то итекако осети.

Ове године је Мелбурн и идеално место да обори рекорд од 20 грен слем трофеја који дели са Федерером и Надалом.

Ако се ипак одлучи да прескочи пут на други крај света, то ће можда искомпликовати ситуацију. Неко други ће одлично почети сезону, него други ће добити крила и ко зна каквим ће путем бели караван касније поћи.

Можда највећа претња од неиграња у Аустралији је могућност да Рафаел Надал освоји Ролан Гарос и он побегне Ђоковићу и Федереру у рекорду у броју грен слем титула. Иако је Ноле прошлог јуна савладао Шпанца у полуфиналу и потом освојио Куп мускетара, све што је Рафа постигао на овом турниру у каријери, увек му даје право да рачуна на статус главног фаворита.

Међутим, оно што је вероватно најважније у актуелном пресеку догађања у белом сорту је то да је Новак и даље у потпуном максимуму својих и психофизичких и тениских могућности.

За разлику од највећих ривала који су или потпуно (Федерер) или делимично (Надал) ван строја, Ђоковић делује не само потпуно здраво него и максимално спремно да настави у досадашњем ритму. Нема сумње да ће му предводници младог таласа, Данил Медведев, Александер Зверев и Стефанос Циципас, а можда и још неко, откинути по који пехар, али тешко да ико може да надмаши његову регуларност у освајању трофеја.

Зато се може очекивати да Ђоковић у 2022. буде мање доминантан него последњих година, али и даље најбољи. У ствари током предстојеће сезоне водиће се две трке. Једну ће Ноле сам трчати како би побољшао своје бројке и запечатио ореол најбољег свих времена. У другој ће поменути млади лавови трчати за међусобни примат.