Почетна / Фудбал / Репрезентација

Лаковић: Година 2021. за понос српског фудбала

- „А“ група Лиге нација је доста јака, Европско првенство такође, полуфинале и финале које се играло на Вемблију представљало је озбиљан ниво фудбалa - казао је Лаковић

Његова реч поштује се без поговора. Европски фудбалски функционери свесни улоге и утицаја Србина у УЕФА тиму, с респектом изговарају име и презиме човека којег многи пореде са легендарним Бором Станковићем – дугогодишњим заштитником наше репрезентације у кошаркашком свету.

Зоран Лаковић је међутим личност коју је тешко поредити са било ким иако се стиче утисак да се од 1. септембра 2015. и званичног преузимања функције директора европских фудбалских асоцијација УЕФА, уопште није променио.

Сталожен, одмерен као да стриктно пази да прејаким речима не повреди чак и оне који заслужују и више од тога, за новогодишњи Спортски журнал говорио је о свим могућим темама и готово у свакој проналазио заједничку нит подсећајући на апел Душана Тадића са додељивања Златне лопте ФСС да „Србима нико не може ништа кад су сложни“ и уверавајући да се српски фудбал у Европи више цени него у самој држави:

- Сад је тренутак да се покаже јединство и сви заједно осмислимо стратегију за развој фудбала у Србији јер ће дани еуфорије због успеха Звезде, Партизана и репрезентације брзо отићи у заборав ако за исти сто не седну људи који могу да помогну. Мислим да је ово историјска година и да не видимо фудбал у Србији очима којима нас виде људи ван наше земље.  Данас о Србији, српским играчима и клубовима прича се увелико ван граница наше земље. Успех репрезентације, добити Португалију у Лисабону, првака Европе на онакав начин, Звездино пролеће и завршетак на првом месту Лиге Европе с могућношћу да одмара у фебруару, Партизаново пролеће и генерални долазак на домак 11. места које значи директан пласман у Лигу шампиона и другог тима у квалификацијама за Лигу шампиона, а трећег у Лигу Европе, о томе људи не причају, а то је гарантованих 60 милиона евра фудбалској Србији. Као и промоција Јовановића у елит групу судију... У једној години Србија од осам милиона становника све то направи, то су ствари које треба да потенцирамо... Ова година је стварно за понос српског фудбала...

Како сте преживели наше квалификације?

- Пре окупљања за утакмицу са Португалију, Драган Стојковић био је гост УЕФА. Још из времена кад сам радио у ФСС Стојковић је имао пријатеље у  УЕФА. Нема их данас пуно у Ниону, али у коју год је канцеларију ушао у УЕФА – рекао је да Србија добија Португалију и иде директно на Светско првенство. Гле-дали су га с подозрењем, али тај победнички дух који сам видео код њега улио је не само мени оптимизам... Рекао је и председнику УЕФА -  Чеферину да ће победити Португалију и отићи на првенство директно. Обећао сам да ћу сигурно доћи на утакмицу и видео - све што је говорио, да ће Србија играти офанзивно, лепо и победити, да је тако и било. А то је управо онако како је Пикси и играо...

Мислите ли да је штета за светски фудбал да један од првака Европе као што су Португалија и Италија – не иде на Светско првенство?

- Овај систем се игра по старом кључу и Европа има 13 представни-ка, на жалост три последња добиће се кроз бараж. И у прошлости се дешавало да се бар једна од великих репрезентација не квалификује.

Да ли је по вашем мишљењу јаче Европско, Светско првенство или „А“ група Лиге нација?

- „А“ група Лиге нација је доста јака, Европско првенство такође, полуфинале и финале које се играло на Вемблију представљало је озбиљан ниво фудбала. У Европи имамо озбиљан број изузетно квалитетних репрезентација и мислим да Европско не заостаје за Светским првенством. Конкуренција је невероватна. Од следећег круга, Европа ће имати 16 представника на Светском првенству тако да би све најбоље селекције требало да се квалификују. Ретко се деси да минимум две трећине европских репрезентација не стигне до полуфинала или бар једна у финале Светског првенства...

Шта су вам представници УЕФА Лаура и Никола Лука, рекли после усвајања Статута на седници Скупштине ФСС?

- Били су задовољни, Статут је морао да се мења, јер није био добар. Био је застарео, архаичан... Иако је било разних трзавица, Статут је једногласно усвојен и верујем да су људи разумели да то није био ћеф било кога, него да смо хтели да направимо један правни оквир - модеран, демократски на основу кога треба да се понаша читаво фудбалско окружење у Србији. То је правно нормативни акт који треба да гарантује слободу свим учесницима у спорту. Многи људи нису ни свесни, али кад Статут почне да се примењује видеће се да су у њему уткана модерна демократска фудбалска решења која данас важе у Европи, притом, уважавајући сву специфичност Србије и закона државе.

Шта то конкретно значи?

- То значи да будући председник који се буде кандидовао, први пут мора да представи цео свој тим унапред, да знају фудбалски људи за кога ће гласа-ти. Мораће да постави стратегију и визију да би људи знали да ли да га подрже или не. Зна се и која структура људи међу тих 15 чланова ИО мора да буде засту-пљена, и то кад крене у кампању да се кандидује, а не као до сада, после избора, да се преко ноћи убацују разноразни људи. Потпуно је дефинисано шта раде Извр-шни одбор, Одбор за хитна питања, Скупштина... Да не може да се деси да имамо запослене у ФСС који се налазе у Извршном одбору и Скупштини и сами за себе да гласају...

Посебна пажња усресређена је на питање о политичарима...

- Видео сам да су се људи бавили питањима да ли може или не може политичар да се кандидује, али то су потпуно неважне теме. Имате случајеве где политичари успешно руководе савезима и примере где су политичари упропасти-ли савезе. Решење да уколико неко хоће да се кандидује мора да поднесе оставку на све страначке функције, довољно казује и гарантује да ће опредељење будућег члана Извршног одбора или члана Скупштине и самог председника – бити сто од-сто усресређено ка фудбалу. И оно што је најбитније а никада није било у ФСС – јесте да крајња инстанца, ко год је незадовољан радом било ког органа: дисци-плинске комисије, или већа за решавање спорова – сви ће имати могућност да се жале независном суду у Лозани. Више неће бити могуће, ако неко жели да се обра-чуна са неким, да то остане у фудбалским оквирима, већ ће свако ко је незадово-љан моћи да пресавије табак и потражи срећу на суду у Лозани. Дакле, сви који буду радили у оквиру органа ФСС, у Дисциплинској, комисији за жалбе, за реги-страцију , комисији за праћење избора... мораће да имају увек на уму да њихова одлука није коначна и да, ако су покушали да ураде нешто што није у складу са законом – друга страна ће имати могућност да их тужи у Лозани.

Да ли је ФСС поступио по прописима УЕФА тиме што у Статут није уврстио лимит за старост функционера?

- Било је доста полемике о лимиту старости. Постоји два система, УЕФА има и „лимит година“ и „реизбора функције“, то значи да ко има преко 70 година не може да буде у органима и не више од три мандата. ФИФА има  само ограничење за три мандата, а небитно је колико ко има година. Кад се погледају сви статути у Европи, ретко ко има оба ограничења. Имају или једно или друго. Фудбалска Србија определила се да ограничи на три мандата и без старосне грани-це јер је то против одређених закона Србије што је потпуно прихватљиво за УЕФА. Али, направљен је искорак. Има нешто што је много важније од старосне границе. Постоји посебан етички кодекс који сваки кандидат мора да испуни да би се кандидовао за било коју функцију и потпуно је исти етичком кодексу УЕФА. Подразумева да ли се испуњавају услови за кандидатуру. Кандидат мора да попу-ни упитник у којем између осталог одговара на питања да ли има сукоб интереса, да ли је укључен у рад кладионица, државних органа. Ако се открије да на било који начин он или неко из његове породице има сукоб интереса, аутоматски му престаје функција, следи утужење и ако се открије, а постојаће тело које ће све проверавати, биће онемогућено да се таква личност кандидује. Мислим да су то добри помаци за српски фудбал. Статут сам по себи неће решити многе ствари, али ће направити правни оквир за нормално функционисање фудбалске Србије. И свако ко је незадовољан моћи ће да се обрати у УЕФА, ФИФА, или Суду у Лозани, управо зато је било потребно да и УЕФА и ФИФА дају свој печат на Статут, одно-сно да га коригују и на крају прихвате.

Приликом гласања за расписивање избора било је и гласова про-тив?

- Не знам да ли људи знају, али, УЕФА је била блокирала новац Фуд-балском савезу Србије док се не ураде одређене ствари, а прва и најважнија био је Статут. Друга ствар је доношење одлуке о расписивању избора. Динамику избора расписаће ФСС, то је нама прихватљиво. Оног тренутка кад је ФСС усвојио Ста-тут, одблокирали смо новац. Постоје и друге ствари које смо ми као УЕФА и ФИ-ФА инсистирали од ФСС, а то су помаци у Судијској организацији који су већ еви-дентни, и формирање норматива и људства који ће се бавити спречавањем наме-штања утакмица. И правилници о такмичењу. Рок да се заврши све је јун следеће године, а што се тиче избора, почеће чим се ускладе статути регионалних савеза...

Јавност у Србији била је изненађена информацијама да је УЕФА упозорила ФСС да су неке прволигашке утакмице сумњиве, а да ниједна од суперлигашких није разматрана? Комесар за интегритет није разматрао није-дан случај Суперлиге?

- Из УЕФА стиже сигнализација, имамо систем раног упозорења и свих 55 земаља упозоравамо да постоји одређена сумња на неку утакмицу. За сва-ку утакмицу шаље се обимна документација, како другима, тако и ФСС. Након то-га комплетна истрага, одлука, кажњавање или некажњавање је на фудбалском са-везу. Ми од сваког фудбалског савеза очекујемо да сваки конкретан случај заједно са истражним органима и полицијом своје земље испитају. УЕФА није била задо-вољна протеклих година, али је колико знам, направљен огроман искорак. Од ФС очекује се да направи систем на основу кога ће те наводе заједно са тужилаштвом и полицијом да испита и доведе до краја. Зато смо тражили да се комплетна регу-латива за сезону 2022/23  промени и тај задатак ФСС мораће да изврши.

Расправљани су случајеви Прве лиге, а суперлигашки су остали у фиоци...

- То је питање за ФС Србије.

Како сте Ви видели оно што се догодило 25. маја и Бјековићево преузимање председничке фотеље од Пантелића? Добри сте и са једним и дру-гим, савез вам је у срцу...

- Мучна слика. Познајем и једног и другог добро... У фудбалу посто-ји место за свакога, поготово за бивше велике играче. Мора да постоји место и за Марка Пантелића и Ненада Бјековића и Немању Видића, Немању Матића. И за Данка Лазовића... Овде недостаје тачка окупљања свих релевантних људи који треба да стану иза једне стратегије  развоја српског фудбала. Ако се направи озбиљна петогодишња или десетогодишња стратегија да знамо шта хоћемо од срп-ског фудбала и да све табу теме, од намештања утакмица, инфраструктуре, закона о приватизацији, великих такмичења, Србија није била домаћин од 2011. године и Европског првенства за млађе категорије...  Покушавам све те момке да увучем у одређене системе УЕФА. Покојни Горан Буњевчевић био је на едукацији у УЕФА, затим Данко Лазић, Немања Видић, ускоро ће Бане Ивановић... За све њих треба да постоји место у српском фудбалу, али сви заједно треба да седну за исти сто...

Пријатељ сте са Звезданом Терзићем, са Шурбатовићем из ФСС, Вучелићем из Партизана... Нико из Звезде није био на свечаности ФСС...

- Жао ми је, искрено... Опет се враћам на то што је рекао Душан Та-дић: „мала смо земља, треба да се групишемо, а не да се делимо. Кад сви станемо заједно за један циљ – можемо и да га остваримо“. Постоје неки шумови на рела-цији Звезда – савез и треба да се превазиђу.

Шурбатовић добро представља Србију
Због чега је Јован Шурбатовић, генерални секретар ФСС, трн у оку људима који имају нешто против савеза?
- Не бих знао то да одговорим. Јоцу знам дуго година и сарађивали смо још док сам био у ФСС, а он у ФСБ. Шурбатовић је културан, васпитан и образован момак који говори језике и добро представља Србију и српски фудбал ван граница Европе. Ишао је на неколико курсева за едукацију под покровитељ-ством УЕФА, један је од бољих делегата... Стварно не видим који проблем људи могу да имају са њим. Ја, конкретно немам ни један и не видим ни један проблем и могу о Шурбатовићу да кажем све најбоље, свидело се то некоме или не.
Звездин и Партизанов буџет премали за играње у Европи
Како Црвена звезда и Партизан могу да превазиђу финансијске кризе?
- То је честа тема у Србији. Нису наши клубови ни бољи ни гори од осталих у свету. Дуг је релативна категорија и мора да се изабере становиште са којег ће се посматрати. Да ли је дуг на нивоу једногодишњег буџета или је већи, итд... Као фудбалски навијачи једног или другог клуба прво треба да будемо ис-правни према себи и видимо који су то циљеви које смо поставили. Да ли смо по-ставили циљеве да играју европска такмичења, или да развијају домаће играче. Тек онда можемо да говоримо о дуговима. Питам: како Сале Станојевић и Парти-зан да се такмиче у Лиги шампиона или Лиги Европе, па и у Лиги конференције да догурају до пролећа, ако имају буџет 15 до 20 милиона евра? Ја вам одговорно ка-жем – никако. То што они праве са таквим буџетима је за „капа доле“.
Понудио је Лаковић и примере:
- Погледајте колики буџет имају загребачки Динамо, турски клубо-ви, руски... а кад Партизан игра са клубовима из ових земаља, или из Португалије, Турске... очекујемо да их победи. На основу чега. Иста је прича и са Црвеном зве-здом која има буџет од 25-30 милиона евра и очекујемо да игра Лигу шампиона... Како? Деси се излет као што је Шериф, као што је била и Црвена звезда, али да се направи константан успех, морају да буду велика улагања. Да би било великих улагања – прво су „тв“ права. Колика су наша „тв“ права у домаћој лиги? Занемар-љива... Сад је направљен искорак па ће и Звезда и Партизан имати нешто испод милион евра, али, то су занемарљиви приходи. Кад почињу сезону, реални прихо-ди Звезде и Пaртизана су од нула до пет милиона евра, а ми их терамо да играју и праве резултате на европском нивоу. Са таквим буџетима они могу да буду само развојни клубови, да играју фудбалери из њихових академија. Уколико према њи-ма постављамо захтеве да играју европска такмичења, нормално је да се довијају и праве и буџете који нису реални.
Партизан и Звезда су међутим, продали Влаховића и Јовића за по два милиона евра, обојица су релативно брзо достигли цену у Европи од по 50 милио-на евра. У међувремену су та два милиона евра потрошили за довођење страних фудбалера који су се показали као промашаји, отуд и веровање да су криви клубо-ви и људи који их воде јер не моу да сагледају квалитети потенцијал деце коју продају буд зашто а купују „мачке у џаку“...
- Кад навијачи сагледају проблем и одговоре на питање да ли су спремни да људима који данас воде клубове дају грејс период од три-четири годи-не и дају им стрпљења и не гањају их због неуласка у Лигу Европе и одмах скидају главе, онда... Ја мислим да овде нема стрпљења за то и да су клубови принуђени у јурењу брзих инстант успеха. Брзи успех у Европи значи да морају да се опреде-љују за искусније играче и да нема могућности да се младим играчима даје про-стор за грешке и за напредак. Које циљеве ми постављамо према њима? Нормално је да су требали да сачекају  с продајом, али њихова идеја је да се  фокус продаје младих играча од 17-18 година пребаци на 21,22, 23, што је Динамо донеле успео па их продаје за неколико пута већи износ. Звезда и Партизан су принуђени да то раде јер навијачи од њих траже успех. Нисам срео ниједног навијача који је рекао ок, мени је боље да им дам пет година нека развијају своју школу... Базел година-ма  има 50 милиона буџет, Митјиланд – 60 милиона, како да играш против њих...
Стојковић, Станковић и Станојевић драгоцени за српски фудбал морају да буду задржани што је могуће дуже
Успеси Србије, Звезде и Партизана рефлектују се кроз улогу Стојковића, Станковића и Станојевића у репрезентацији и Вечитима...
- Уз руководства и играче, највећи печат дали су тренери. Пикси је управо оно  што је јавност и очекивала од њега. Донео је победнички менталитет, сви заједно смо срећни што је коначно добио шансу да ради са овом генерацијом небрушених дијаманата и мислим да ће их избрусити и да се то већ види кроз ква-лифиакције у којима је победио предрасуде које су се дуго налазиле у оквиру „А“ репрезентације: да ли један може да игра с другим, да ли не може... Пикси је на се-би својствен начин успео да победи, он је фантастичан стручњак, био је велики играч и захваљујући њему враћен је тај победнички „днк“ и менталитет који су ти момци имали у млађим категоријама, а касније се изгубио. Сви заједно треба да будемо задовољни тако што се нећемо мешати у његов део рада али и растеретимо га неких других ствари. Лично бих волео да остане што дуже селектор и закачи неколико циклуса, али ме је и страх пто се о њему увелико и озбиљно прича у Европи... Страх ме је да неки озбиљни клубови не закуцају на врата...
Дејан Станковић је фигурирао као функционер, али је себе про-нашао у улози тренера?
- Дејан Станковић је пре свега мој и пријатељ моје породице и све што бих рекао о њему не  може да буде ништа лоше и можда је пристрасно. Деки је велики човек, добар момак, мислим да је добар тренер, знам да му много смета што се овде тренер за разлику од Запада, бави стварима којима не би требало. Зато тешко преживљавам кад Декија видим емотивно испражњеног. Са сигурношћу мо-гу да кажем да ће имати озбиљну и велику каријеру. Да, фигурирао је и као спорт-ски директор и председник, али мислим да ће управо као тренер направити велику каријеру.
И Станојевић вам је дугогодишњи пријатељ?
- Сале је тренерску каријеру почео управо у ФСС као помоћник Ђу-кићу, затим је био селектор генерације испод 19 година, отишао у Партизан и увео га у Лигу шампиона, у једном периоду био је наша жеља за селектора јер то и као човек и тренер заслужује. Волео бих да се опроба у великим лигама и мало уређе-нијим системима и мислим да би и Станковић и Станојевић показали несумњиви квалитет.
Најавио је да ће отићи из Партизана чак и ако освоји титулу, ве-роватно ће то урадити и Станковић, мислите ли да су и тренери и клубови на тај начин у губицима сличним онима као кад продају „буд зашто“ младе игра-че?
- Мислим да - да. Мора да постоји нека стратегија и континуитет и да се и Пикси и Деки и Сале што дуже задрже у Србији, али, видим да се троше на неке ствари на које тренери не би смели.
Да ли је Саша Илић погрешио што је ушао у тренерске воде?
- Није погрешио. Видео сам га недавно и честитао му. Чукарички је права средина за брушење и за рад с младим играчима, уређен систем, једини при-ватни клуб у којем Гале Обрадовић зна шта ради. Сале то добро гура и доста оче-кујем и од њега – закључио је Лаковић.
Мондијал више никад у новембру
Како ћете регулисати систем такмичења с обзиром на то да се Светско првенство игра у новембру и децембру?
- То је још једна одлука која нас је „закачила“. Она ће утицати на фудбал у новој сезони и имаће доста негативног ефекта пре свега на лиге и клубо-ве јер ће усред полусезоне морати да прекину такмичења. Практично, све ће се по-мерити... Та одлука донесена је пре десетак година и нико од данашњих актера ни-је био укључен...
Да ли ће УЕФА захтевати од националних федерација чије ре-презентације ће играти на Светском првенству, да прекину такмичења у сво-јим лигама?
- То је у ингиренцији ФИФА, али мислим да ће сви морати да стану и направе паузу од 30 дана. Играчи ће морати да буду ослобођени за репрезента-тивне селекције. Оно што ће бити разлика између нормалног Мондијала као што је био у Русији и наредног – новембарског, то су припремни период и те две прија-тељске утакмице... Сада ће се малтене директно ићи у Катар, неће бити великог времена за припреме. Мислим да ће репрезентације имати по седам дана и после тога одлазак на Светско првенство.
То практично значи да се фудбал у Србији неће играти од почет-ка новембра 2022?
- Какао сам ја разумео – да.
И наставиће се тек у фебруару или марту 2023?
- То није проблем само са Србијом. Сличан проблем имаће тридесе-так земаља које имају зимску паузу...
Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Integritet
Lako je tebi sada pametan biti. I ne zaboravi MI smo te poslali u tu Uefu. Mi iz Srbije
Peki
Mislim Surbatovic svi znamo ciji je on covek.Inace istrazivanja regularnosti utakmica su se dosada/bar kod nas/vodila uglavnom u vezi meceva nekih klubova ali taman posla da se stave pod luou mecevi vodecih klubova.To se kod nas nece desiti dok ne bude privatizacije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.