На зеленом тепиху Владан Милосављев је прорачунат, тактички мудар, технички супериоран, прецизан у пасу, увек спреман да опроба шут и из наизглед немогућих позиција, смео је ратник и неуморни моторино.
Ван терена је озбиљан, сходно годинама, првог дана фебруара напуниће 35, на себи својствен начин духовит, увек спреман да саслуша и да савет, али је, пре свега, брижан отац Матеа, који креће татиним стопама.
- Иако сам разведен, син и ја се често виђамо. Понедељком, средом и петком водим га на тренинге, викендом је код мене и тада одлазимо на турнире и утакмице у организацији његове школе фудбала. Уз мене је заволео, како многи кажу, најважнију споредну ствар на свету, а почео је да тренира лета 2020 – каже Милосављев.
Крв није вода и гени су чудо, изреке су које се слушају свакодневно, а могу да се примене на искусног офанзивца чији наследник претендује да направи озбиљнију каријеру од оца.
- Могу рећи да је талентован, разуме поенту фудбала и, што је у овом спорту битно, користи обе ноге, лева му је јача, на тату – осмех није изостао.
- Има осам година и сматрам да је још мали да бих, у овом тренутку, могао да предвидим да ли ће направити нешто озбиљно. У сваком случају, перспектива постоји.
Обавезе око школе никако не смеју да се ставе у други план због тренинга и то Владан често понавља сину, а сходно томе да поседује огромно животно и фудбалско искуство, бројни су и савети наследнику.
- Да би израсли у, да се тако изразим, нормалне људе, са децом мора да се прича, мора да им се посвећује пажња. Истински се трудим да му објасним да ништа не пада с неба и да у животу мора много да се труди да би се човеку све касније вратило. Одговоран је и мислим да је већ схватио ту важну лекцију.
Много беса изазива у противницима који не терену имају задатак да га чувају, јер је брзина једна од његових карактеристика. Дриблинзи му нису страни, као ни то да направи рингишпил, протури лопту ривалу кроз ноге, а онда реши утакмицу.
Голови су му заштитни знак, о чему довољно сведочи податак да се налази на другој позицији листе стрелаца. Уочи празника осврнуо се на најдраже у каријери.
- Могу да се похвалим головима у дуелу са Плзењом у дресу Бањика из Остраве, у периоду док је играо Лигу шампиона против Барселоне и Милана. Међу дражима су, такође, две лопте у мрежи ПАОК-а. Једна у дресу Левадијакоса, а друга Трикале у купу. Матирао сам голмана усред Солуна. Резултат је био 2:1 за домаћина, а оба гола постигао је Пријовић.
У слободно време, са сином Матеом, има занимљив хоби, драг многима – скупљање сличица фудбалера.
- Зна буквално сваку лигу, све га занима, последње три године сакупљамо сличице. Тренутно му је идол Мо Салах, ту је и Меси који се код клинаца некако подразумева, али Матео каже да му „тренутно и није нешто”.
Прволигаш из сремске равнице током јесени забележио је сјајне резултате. Обећали су „зелени” експресан повратак у друштво најбољих и на добром путу су да то и испуне.
- Што се првог дела првенства тиче одушевљен сам како смо све урадили, први смо на табели и то је за сада најважније. Остао је жал за неким лако прокоцканим бодовима, али шта да се ради. Похвале заслужују сви у клубу, челници, стручни штаб и сваки играч. Гинули смо на терену и то нам се вратило на најбољи начин – у даху је закључио Владан Милосављев, најискуснији и најбољи појединац у Инђији.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.