Немања Милетић: Зар да за Звезду будем уморан?

Немањи Милетићу црно-бели ДНК (за разлику од, на пример, Милана Смиљанића, Лазара Марковића...) није урођен, међутим, током три премијерне године играња за Партизан преплавио му је организам.

Отуд, после само сезоне у Саудијској Арабији „бржебоље” вратио се у Хумску с жељом да му други мандат буде берићетнији од првог (два Купа Србије – 2018, 2019) и са Парним ваљком, овог пута, освоји (и) титулу!

- Пре него што сам отишао у Ал Раед „закачио” сам шефа Станојевића две седмице и одмах видео о коме се и како ради. Отпочетка је све било озбиљно, сад је, можда, на још већем нивоу, тренира се феноменално. Атмосфера је изузетна: 90 одсто играча и претходно је било ту, ништа ми није страно. Имао сам још неке клубове / понуде, али кад је Партизан ушао у у Лигу конференције... Увек ми је била жеља да се вратим: то што доживиш у Хумској нема нигде на свету! – тврди у јеку божићноновогодишњих празника проверени дефанзивац репрезентативног искуства.

Шта вам је прво упало у очи у Станојевићевом радном опусу?

- Озбиљност! Кад се ради – ради се, генерално, много је строг. По повратку, седам дана „видео” са шефом, сваки тренинг се снима дроном, одмах имамо анализе. Шта се види из дрона? Све, чак и кад желиш да се нешто не види, оно... Тренира се као да играмо утакмицу. Задовољан сам – и позиција на табели је баш како треба.

Претходних сезона освајали сте купове, знали да победите у вечитим дербијима и изборите пролеће у Европи, али, нисте били конкурентни у борби за титулу. Сад јесте?

- Титула – једна од највећих жеља, не само мени, свима који навијају за Партизан. Претходних година играли смо добро у Европи, међутим, у лиги су нам увек бежали, губиле су се „мале” утакмице. Недопустиво!

Искључиво до тренера, или...?

- И до тренера и... екипа је, можда, сад јача. Сваки играч је много битан: има нас 25, свако очекује да игра, нема сигурних 11. Конкурентни смо и морамо ове године да освојимо титулу. Имамо квалитет и много добро радимо.

Станојевић је био у старту јасан: „Хоћу Милетића на позицији штопера!” Одговара?

- Чим је дошао одмах ми је рекао: „Видим те на штоперу, свиђаш ми се такав”. Није ме планирао на беку, игром случаја играо сам то раније – пружао и добре и лоше партије, међутим, цео живот био сам централни дефанзивац. У неким ситуацијама, зато што сам деловао по боку, био сам жртва... иако сам био чак на тој позицији позван и у репрезентацију. Е, то је плус... Заслуживали су млађи играчи да буду штопери: Страхиња Павловић, Света Марковић, речју – феноменални. Принудно сам био десни бек, никад се нисам жалио, говорио – нећу. Сад сам дошао као штопер и заиста ми то одговара.

Иза Партизана је јесен за незаборав (лидер у првенству са плус пет у односу на Црвену звезду, пролеће у Европи и четвртфинале купа): Рикардо, баш као у вашој првој епизоди, немилосрдно решета?

- Сад је још бољи! Рики је „килер”, играо против Радника, или... увек максимално. Не постигне ли гол, одмах је нервозан, није то – то.

Млади Александар Поповић наследио је Владимира Стојковића: знали сте да у њему „лежи” такав потенцијал?

- Веровали смо у Поповића и док је био трећи голман! Видели смо кроз тренинг да поседује потенцијал: ко чека – дочека. Сад је број 1, треба, наравно, још много да ради, волео бих да догура до репрезентације, заслужује.

Последња линија претрпела је, можда, највеће трансформације, међутим, то се не осећа апропо најмањег броја примљених голова у лиги. Колико је Вујачић напредовао и како вам се чини Саничанин?

- Вујачић, много пре него што је заиграо, требало је да добије шансу. Велики професионалац: тренирао је максимално, никад није правио проблем, нити га имао са неким играчем. Кад уђе у собу видим да је нервозан што не игра, иако је заслуживао. Сложиле су се коцкице: сад је један од главних, драго ми је, заслужује да игра. Видели сте какав је и у репрезентацији Црне Горе... Сани, такође, не игра џабе за Босну и Херцеговину. Имамо „паклену” конкуренцију, међутим, сви се дружимо, нераздвојни смо, немамо никакав проблем ко год играо.

Јесте ли задовољни својим партијама: статистика каже – 16 утакмица (10 у првенству, две у купу и четири у Европи) за непуних три месеца?

- Задовољан сам, шеф је у неким ситуацијама стављао у 11 Вујкета и Санија, међутим, каже пред свима због чега, волим што не крије иза леђа... изнели су цело првенство, Европу и ја се ту, наравно, не љутим. Сад ће припреме, добра је конкуренција, сви ћемо да напредујемо.

Повратак – прави потез?

- Да! Кад одете у неки други клуб потребна вам је адаптација, у Хумској ме је сачекало све исто, као да нисам ни одлазио. Задовољан сам, радићу још боље.

За пролеће у Европи  шеснаестину финала Лиге конференције  вреди живети. Из екипе на црти Викторији пре четири године ту сте Урошевић, Здјелар, Пантић, Остојић и ви. За Реал, Бајерн, Ливерпул, ПСЖ – незамисливо, не и за Партизан?

- Јесте, све се то лепо сложило. Баш ми је драго што смо у Европи догурали дотле, имамо шансе, подједнаке, са Спартом, много је добро што смо освојили толико бодова и као клуб подигли лествицу да се српски фудбал гледа другачије на Старом континенту. Пласман у Лигу шампиона повлачи и друге ствари, пре свега, финансије.

Одговарају ли чешки клубови српскима?

- Чеси су физички јаки, знамо и из пријатељских утакмица, али кад погледамо друге клубове из жреба – морамо да будемо задовољни. Да су нам пали звучнији Марсеј и Фенер... Биће тешко са Спартом... мислим да су у рангу са Викторијом, ето – имају и истог тренера.

Шта вам је остало упечатљиво из тих дуела с Врбином четом?

- Најжалије ми је због примљеног гола у Београду, у 80. и неком минуту... Пресудна тачка!

Са ове дистанце, шта је недостајало да се прође?

- Можда мало дрскости у реваншу. У Плзењу нисмо били прави, примили смо глуп гол... Нисмо били толико искусни за пресудне мечеве, Чеси су дуже играли заједно.

Да ли би Партизану сад за Спарту добро дошао Тавамба?

- Много играча би нам добродошло, баш смо недавно причали... Вратио бих их доста: Тавамбу, Марета Јанковића, Евертона...

Може ли Партизан за десетак дана да одигра три добре утакмице: елиминише Спарту и оствари повољан резултат против Црвене звезде?

- Може. Знам колико сам утакмица одиграо тако... будем повређен, одмарам осам дана, одрадим  два тренинга и одиграм одлично. Све је у глави, ми смо професионалци, константно у ритму среда – субота, никад нисмо имали проблем. Још кад играш против Звезде, нико не може да каже да је уморан.