Бивши голман Парног ваљка: Победа у дербију доноси титулу

Поглед према сунцу, док излази, пре него на било којој тачки на глобусу – сад је већ прошлост за Филипа Кљајића (31). Бивши Партизанов голман распаковао се и кренуо, засад мислима, трбухом ка новим изазовима.

– У Јапану сам ослушкивао вести из Србије, наравно, подразумева се то. Отац Душан бави се тренерским послом, најлепше се осећам на терену, о фудбалу се прича у породичном дому од буђења, па све до гашења светла и одласка у кревет, међутим, сад је мало другачија ситуација. Проводим прве године у брачним водама – расположен је Филип Кљајић по доласку из Азије.

Временска разлика са доскорашњим Кљајићевим боравиштем је осам сати у односу на Србију.

– Пратио сам резултате и утакмице у свим лигама Србије, наравно, кад су ми дозвољавале обавезе у фудбалу, нарочито сам посматрао сусрете у елитном рангу, мада ме је занимао и мој фудбалски Београд, да видим како стоје и ти клубови на табели. Жао ми је што због временске разлике нисам могао неке утакмице уживо да гледам. Друговима сам говорио да ми ни случајно не причају коначне резултате, само да бих са већом пажњом гледао како екипе играју, тад је и занимљивије и неизвесније.

Вечити ривали после 21 утакмице чекају наставак Супер лиге са пет бодова предности у корист црно–белих (59:54).

– Партизан је играо добро у претходном делу шампионата, видео сам неколико занимљивих, квалитетних партија. Стављам у први план утакмицу са Сочијем, можда је то било најбоље издање лидера Супер лиге гледајући целу јесењу трку за бодове. Генерално, мој бивши тим је све мечеве одиграо добро. Свима који волимо српски фудбал драго је кад видимо да је Партизан оставио јак утисак на европској сцени, осим вечитог дербија није било проблема фудбалске природе. Тиму из Хумске нема ко да парира, играчки кадар је добар, стабилан, неколико је опција за све позиције у саставу.

Утакмице 22. кола играће се 12. фебруара. Партизан на премијери у 2022. гостује у Нишу, црвено-бели ће бити домаћини Чукаричком у дербију прве рунде у овој години.

– Пред нама је још девет кола, плус плеј–оф, после тих 16 добићемо првака Србије. Трка није решена, далеко је завршетак, ништа се не зна што се тиче освајања титуле, фудбалској Србији предстоје два вечита дербија… Велике ће бити шансе за шампионско славље уколико се забележи победа у једном од два дербија, међутим, битне у су и мале утакмице, али смо оне на папиру. Нема у фудбалу великих и малих екипа.

Према боји гласа, Кљајић је оставио утисак да не искључује из комбинација повратак у Јапан.

– Ужелео сам се Србије, породице, куће, друштва у Београду… Вратио бих се у Јапан, зашто да не... Никад не реци никад. Терени су феноменални, европски услови, заиста, кампови, тамо фудбалери размишљају само о утакмици, не лупају главу на какав терен излазе и шта још све не.

Живот на периферији Токија остао је део свакодневице у Кљајићевим мислима.

– Живео сам у Саитану, граду удаљеном пола сата вожње од светске метрополе. Видео сам кад и како свиће зора, у летњем периоду око 3,30 часова већ је дан. Лети је спарно, тешко се дише, литре воде попију се на терену, пробао сам специјални напитак за хидратацију. Укус је чудан.

Фудбалска пијаца у Србији отвара се у понедељак, 17. јануара. Позиви и понуде уобичајени су дневни фудбалски хороскоп у ово доба године.

– Стижу нови изазови, видећу где ће пут да ме одведе. Тренирам, никад нисам губио време – рекао је Кљајић.

Фудбал у Јапану затворена је књига у каријери београдског детета са Звездаре, бар за сада.