Привикавање на нови живот, после четири године на Азурној обали, била је једна од тема разговора са Миленом Рашић, девојком рођеном у Приштини, чију је породицу животна судбина преко Аранђеловца довела у Панчево. Истанбул после Кана. Разлика?
– Увек сам слушала лепе приче о животу у Истанбулу, мада још нисам упознала огроман град. Живим на азијској страни, ту тренирамо и играмо мечеве, па ретко прелазим мост, јер је саобраћај хаотичан. У томе је и основна разлика. Сунца има и на Босфору и на Азурној обали, Предност Истанбула је близина Београда. За сат времена сам авионом у Србији.
Оба клуба су бивши шампиони Европе ?
– Практично најбољи у својој земљи. Наравно да је Вакифу теже да дође до титуле, јер је турска лига јача и изједначенија. Овде се игра много више тешких мечева, а можда је једина добра ствар што је већина клубова из Истанбула. У Лиги шампиона и једни и други гаје највише амбиције, само што су Вакифове далеко реалније.
Србија је на СП у Италији освојила седмо место, а ви сте од првог тренутка тврдили да сте све дале максимум?
– Нико не може да приговори за борбеност и жељу. Играле смо добро већину утакмица и мало је недостајало да уђемо међу шест најбољих. Можда нисмо имале ни среће са жребом. Друга половина је била лакша, али знале смо против кога играмо и нажалост, нисмо успеле да савладамо једног од три фаворита.
Комплетан интервју можете да прочитате у Журналовом магазину, који добијате бесплатно уз сваки купљени примерак нашег листа за 17. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
