Фејса: Кад волиш, можеш да потпишеш где хоћеш!

Љубомир Фејса по премијерном тренингу по повратку у Партизан, „ниске” километара и раду на техничко-тактичким детаљима под надзором Александра Станојевића, првих импресија:

- Играчи су ме лепо дочекали, један сам од старијих. Мало ми је „фркица”, узбуђење. Кад сам дошао први пут био сам млад и нисам много размишљао. Сад сам старији, знам где сам, ово је мој клуб.

Сијасет коментара иницирала је локација стиснуте руке са генералним директором Милошем Вазуром, „шлагом” на оверу једноипогодишње сарадње. На београдском аеродрому „Никола Тесла”, непосредно пред лет за Истанбул и прикључење новим-старим клупским друговима у Белеку!

- Потписао сам уговор на необичном месту, али кад то чиниш за клуб који волиш, све је небитно. Можеш да потпишеш где хоћеш! Изузетно сам срећан и задовољан што сам ту.

Доказано: где је рођени Врбашанин, ту су и трофеји, занимљиво – чак 23 кроз каријеру, уз напомену: дугогодишњи српски репрезентативац 14. августа пуни 34 године.

- Где год сам играо, борили смо се за титулу, међутим, увек сам говорио – битан је тим. Ако имаш праву екипу, тренера и навијаче, све дође на место. Лако је онда освајати трофеје.

Деценијску интернационалну каријеру обележили су му дани у Португалији...

- После Партизана, Бенфика је клуб који највише волим. Био сам тамо седам година и много ми је тешко пало кад сам одлазио. Освојио сам много титула, чак су ми и деца рођена у Лисабону. Много леп период, велики клуб.

Претходна станица – Ал Ахли из Саудијске Арабије...

- Отишао сам код Владана Милојевића, доброг тренера и... баш сам био задовољан. Кружи прича кад одлазиш у Арабију - „неће ти се свидети”, али... Било је лепо!

Причу о „кам-беку” у Партизан, најпре, креирали су медији...

- Почело је по новинама, до тада нисам размишљао о повратку. Међутим, после објављивања вести почео сам мало да размишљам. И, знаш како то иде, мало, па још мало. Имам двоје деце, нисам желео да идем негде далеко.

Фејса закључује:

- Једва чекам дерби и шампионске борбе. Док нисам имао клуб тренирао сам индивидуално код Андре Милутиновића.

Коментари1

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nemam pojma

To bi bilo dobro, da dovode samo kvalitet i smanjuju brojno roster. Prodaju mlade talentovane, ali tek kad urade nešto u klubu, od 20-22 godine. Prodavati i ostale mlade školovane u klubu barem za 50.000 evra, posle škole Partizana, svi najmanje vrede toliko. Ne puštati nikog za DŽ sem igrače na zalasku karijere. Mlade davati isključivo na pozajmice, na kaljenje, kao i u razvojni tim, koji mora da bude bolji, kvalitetniji nego danas. Dovoljan je roster od kvalitetnih 22 igrača, još jednog golmana, i još nekoliko izrazito mladih igrača, najtalentovanijih iz škole ili dovedenih iz domaćih klubova. Takođe, iz regiona dovoditi ekstra talente, iz Južne Amerike, Afrike, ako mogu da se otkriju rano novi Sadik, Rikardo, Suma, Moreira, Leonardo. Tako bi tek dobila na vrednosti i slavi Partizanova fudbalska škola. I nikad više da se ne desi prodaja kao što je bila sa Dušanom Vlahovićem. Odgovorni treba da budu izbačeni iz kluba jednom zauvek.

Одговори | 0