Панков не одустаје од титуле: Нећемо допустити да други покупи кајмак!

Специјало за Журнал од извештача Дневика: АЛЕКСАНДАР ПРЕДОЈЕВИЋ

Једном давно, баш кад је почињао да машта о фудбалској каријери, плавокосом дечаку с новосадске Подбаре засијале су очи.

У машти је видео себе на највећој сцени, сањао о дресу репрезентације и игрању важних утакмица за  Црвену звезду.

Радован Панков следио је снове, одолевао изазовима који су се пред њим подизали и данас је играч трофејног клуба, био је члан селекције до 20 година која је освојила светску титулу до 20 година на Новом Зеланду.

- Фудбал сам почео да играм у Ајаксу код Светозара Чиче, а после тога и у РМР-у, код др Радивоја Радосава – присетио се Панков. – Био сам потом у Војводини, у којој сам стигао до првог тима за који сам одиграо и већи број утакмица, да бих потом отишао у Русију, у екипу Урала. Тада сам практично дигао руке од сна да ћу икада да заиграм за Црвену звезду, али је, ипак, нада и даље опстала. Није ми било у плановима да се скоро вратим у Србију, желео сам да нешто више направим у Европи, али то се није догодило. Било је ту и моје и кривице неких других људи, али, са садашње тачке гледишта, није ми жао због тога. После сам отишао на позајмицу у АЕК из Ларнаке, а онда је стигао позив из Ниша.

Такав епилог заиста није био очекиван, али чињеница да је тренер Радничког био Ненад Лалатовић, определила је Панкова да дође у клуб из града на Нишави.

- Због Лалатовића сам прихватио позив Радничког. Знао сам да ме људи неће гледати истим очима као повратника и обећао сам себи да ће то моћи да се догоди само под условом да дођем код тренера који ме цени и код којег ћу имати прилику да играм. Имали смо онда сезону из снова, играо сам добро и постигао доста голова, након чега ме је позвала Звезда.

С Црвеном звездом је Раша освојио једну „саму“ титулу првака, а онда и дуплу круну. У актуелној сезони, екипа чији је члан заостаје пет бодова за Партизаном после првог дела првенства.

- Скупо нас је стајао пораз од Радника у Сурдулици. Сада заостајемо пет корака за црнобелима, што јесте много, али не и ненадокнадиво. Чињеница је да Партизан и ми одскачемо у домаћој конкуренцији, а до краја првенства следе нам још два дербија и свашта је могуће. Ако победимо све ривале, што није неоствариво, бићемо опет прваци.

Осврнуо се Панков и на игре и тим који сада поседују црнобели.

- Момци играју стварно добро и што се Супер лиге тиче, на томе им скидам капу. Четири године су били у подређеном положају и свестан сам да имају велики мотив да то прекину. Уз то, имају заиста доброг тренера, неке утакмице су и срећно добијали, а спортску срећу треба и засужити. У Европи, међутим, уопште ми се не свиђа како изгледају, а ми смо на том пољу много бољи него у првенству. Пред нама је занимљивих шест месеци. Ако, чак, не узмемо нову титулу, неће то бити смак света.

Образложио је Панков тврдњу:

- Зна се да следеће године првак иде директно у Лигу шампиона и те ствари нас више занимају. Сигурно је да ћемо и у овој сезони да пружимо све од себе како бисмо били најбољи, али, када бих морао да бирам, обе руке и главу дао бих да прваци будемо у следећем првенству, јер у последњих четири или пет година Звезда је та која скупља бодове и увећава коефицијент за српски фудбал и због нас је Србија ту где јесте на УЕФА листи. Много бих се лоше осећао када би неко други дошао и покупио тај кајмак, а баш то би се догодило ако би Партизан следеће године био шампион. Нећемо одустајати ниједног тренутка, борићемо се у сваком сусрету да будемо прваци и ове и следеће године и пред нама је још 16 финала.

Пред црвено-белима је и европско пролеће и крајем фабруара ће да сазнају име ривала у нокаут фази Лиге Европе.

- Ушли смо у осмину финала такмичења и тамо нас чекају преозбиљни противници. Убеђен сам да код куће можемо да парирамо сваком тиму, што смо већ показали. Ту не говорим о противницима као што су Реал, Манчестер сити, Јувентус, Ливерпул које је заиста јако тешко добити, али нећемо никоме да се унапред предамо, играћемо из све снаге, па шта нам Бог буде дао - закључио је Радован Панков.