Европски март на Маракани после 31 године

Колико је Црвена звезда направила запажен успех ове сезоне на међународној сцени говори податак да ће се на стадиону „Рајко Митић“ после 31 године одиграти европски клупски меч у марту. Тада је прилика и да се клупска историја додатно украси првим пласманом у четвртфинале УЕФА такмичења после дефинитивног распада СФРЈ.

Тачно су три деценије од како је Црвена звезда претходни пут била „жива“ на европској мапи у марту. Ипак, минули меч у трећем месецу као домаћин није могла да одигра у Београду због политичке ситуације у држави. Победила је Панатинаикос у оквиру прве групне фазе Купа шампиона у Софији, пресудио је гол Синише Михајловића из пенала.

Била је то сезона у којој је Црвена звезда практично играла полуфинале Купа шампиона јер би се пласирала у друго узастопно финале да је победила у претпоследњем колу групне фазе Сампдорију у Софији 1. априла 1992, али су Италијани славили у Софији са 3:1 и дошли до завршног меча са Барселоном.

Кад су у питању Звездине утакмице у УЕФА такмичења у марту, одиграла их је до сада 21. Били су то углавном четвртфинални дуели у европским куповима.

Први мартовски сусрети у УЕФА такмичењима за Црвену звезду су се догодили у четвртфиналу Купа шампиона 1971. године са Карл Цајс Јеном и донели су неправду, па освету. Прво је у Немачкој Драган Џајић грешком искључен (није он ударио судију него Цоле Јанковић) и добио суспензију од три меча због које је пропустио полуфинала са Панатинаикосом. У реваншу, из револта због изостанка најбољег играча, на Маракани су црвено-бели одували ривала и славили са 4:0 (Ђорић, Филиповић, Остојић, Караси).

Сезону касније Црвена звезда је такође у марту играла четвртфиналне мечеве, али у Купу победника купова. Изгубила је од московског Динама у Београду (1:2), па испала после ремија у реваншу.

После рушења Ливерпула у сезони 1973/74, Црвена звезда је у четвртфиналу у марту изгубила од мадридског Атлетика (0:2, 0:0). Голове на Маракани су постигли Луис Арагонес и Хосе Гарате.

Један од већих подвига, Црвена звезда је направила у марту 1975. године елиминацијом Реала после пораза у Мадриду од 0:2. Јунак је био као стрелац из пенала и одбранама голман Оља Петровић, а гол је постигао и Џајић.

Није Звезда успела те сезоне да уђе у финале Купа победника купова, јер је Ференцварош пред рекордним бројем гледалаца извукао реми на Маракани после минималне победе у Будимпешти.

На историјском путу до финала УЕФА купа у сезони 1978/79, Црвена звезда је у марту срушила енглески ВБА. На Маракани је одлучио гол Дулета Савића у 86. минуту, а исти фудбалер је био апсолутни јунак тог четвртфинала јер је потписао пролаз поготком за 1:1 у Бирмингему у финишу меча.

Велику прилику да уђе у полуфинале Купа шампиона Црвена звезда је пропустила у марту 1981. године, после 1:1 у Италији на Маракани је Интер победио са 1:0 голом Мурара у 13. минуту.

Слична ситуација била је годину касније. Ривал у четвртфиналу Купа шампиона Андерлехт стигао је на Маракану да предношћу од 2:1 и истим резултатом победио у Београду и растужио крцате трибине.

Наредни пут Звезда је четвртфинале играла у марту 1986. године, у Купу купова изгубила је од мадридског Атлетика у Београду са 0:2 и реванш завршен ремијем  је био формалност.

Невероватна утакмица против великог Реала одиграна је на Маракани на рођендан Црвене звезде 1987. године у четвртфиналу Купа шампиона. После 39 минута било је 3:0 на семафору (Бошко Ђуровски, Ђуровић, Цветковић), а мало је недостајало да се на реванш оде са три разлике. Гол наде за краљевски клуб дао је Санчез из пенала. Испоставило се да 4:2 није било довољно, Бутрагењо и Санчиз су обезбедили 2:0 за пролаз.

Колико је Звезда моћна и да је коначно дошло време да има тим за титулу европског шампиона, показала је у мартовском демолирању Динама из Дрездена 1991. године. Нису Немци знали шта их је снашло на Маракани, головима Просинечког, Бинића и Савићевића било је 3:0. Потом се преко Бајерна и Олимпик Марсеља стигло до пехара који представља највећи успех у историји српског фудбала.