Колико је Црвена звезда направила запажен успех ове сезоне на међународној сцени говори податак да ће се на стадиону „Рајко Митић“ после 31 године одиграти европски клупски меч у марту. Тада је прилика и да се клупска историја додатно украси првим пласманом у четвртфинале УЕФА такмичења после дефинитивног распада СФРЈ.
Тачно су три деценије од како је Црвена звезда претходни пут била „жива“ на европској мапи у марту. Ипак, минули меч у трећем месецу као домаћин није могла да одигра у Београду због политичке ситуације у држави. Победила је Панатинаикос у оквиру прве групне фазе Купа шампиона у Софији, пресудио је гол Синише Михајловића из пенала.
Била је то сезона у којој је Црвена звезда практично играла полуфинале Купа шампиона јер би се пласирала у друго узастопно финале да је победила у претпоследњем колу групне фазе Сампдорију у Софији 1. априла 1992, али су Италијани славили у Софији са 3:1 и дошли до завршног меча са Барселоном.
Кад су у питању Звездине утакмице у УЕФА такмичења у марту, одиграла их је до сада 21. Били су то углавном четвртфинални дуели у европским куповима.
Први мартовски сусрети у УЕФА такмичењима за Црвену звезду су се догодили у четвртфиналу Купа шампиона 1971. године са Карл Цајс Јеном и донели су неправду, па освету. Прво је у Немачкој Драган Џајић грешком искључен (није он ударио судију него Цоле Јанковић) и добио суспензију од три меча због које је пропустио полуфинала са Панатинаикосом. У реваншу, из револта због изостанка најбољег играча, на Маракани су црвено-бели одували ривала и славили са 4:0 (Ђорић, Филиповић, Остојић, Караси).
Сезону касније Црвена звезда је такође у марту играла четвртфиналне мечеве, али у Купу победника купова. Изгубила је од московског Динама у Београду (1:2), па испала после ремија у реваншу.
После рушења Ливерпула у сезони 1973/74, Црвена звезда је у четвртфиналу у марту изгубила од мадридског Атлетика (0:2, 0:0). Голове на Маракани су постигли Луис Арагонес и Хосе Гарате.
Један од већих подвига, Црвена звезда је направила у марту 1975. године елиминацијом Реала после пораза у Мадриду од 0:2. Јунак је био као стрелац из пенала и одбранама голман Оља Петровић, а гол је постигао и Џајић.
Није Звезда успела те сезоне да уђе у финале Купа победника купова, јер је Ференцварош пред рекордним бројем гледалаца извукао реми на Маракани после минималне победе у Будимпешти.
На историјском путу до финала УЕФА купа у сезони 1978/79, Црвена звезда је у марту срушила енглески ВБА. На Маракани је одлучио гол Дулета Савића у 86. минуту, а исти фудбалер је био апсолутни јунак тог четвртфинала јер је потписао пролаз поготком за 1:1 у Бирмингему у финишу меча.
Велику прилику да уђе у полуфинале Купа шампиона Црвена звезда је пропустила у марту 1981. године, после 1:1 у Италији на Маракани је Интер победио са 1:0 голом Мурара у 13. минуту.
Слична ситуација била је годину касније. Ривал у четвртфиналу Купа шампиона Андерлехт стигао је на Маракану да предношћу од 2:1 и истим резултатом победио у Београду и растужио крцате трибине.
Наредни пут Звезда је четвртфинале играла у марту 1986. године, у Купу купова изгубила је од мадридског Атлетика у Београду са 0:2 и реванш завршен ремијем је био формалност.
Невероватна утакмица против великог Реала одиграна је на Маракани на рођендан Црвене звезде 1987. године у четвртфиналу Купа шампиона. После 39 минута било је 3:0 на семафору (Бошко Ђуровски, Ђуровић, Цветковић), а мало је недостајало да се на реванш оде са три разлике. Гол наде за краљевски клуб дао је Санчез из пенала. Испоставило се да 4:2 није било довољно, Бутрагењо и Санчиз су обезбедили 2:0 за пролаз.
Колико је Звезда моћна и да је коначно дошло време да има тим за титулу европског шампиона, показала је у мартовском демолирању Динама из Дрездена 1991. године. Нису Немци знали шта их је снашло на Маракани, головима Просинечког, Бинића и Савићевића било је 3:0. Потом се преко Бајерна и Олимпик Марсеља стигло до пехара који представља највећи успех у историји српског фудбала.






Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.