Невероватан податак: Звезда без пораза на пролећној премијери 40 година!

За останак јаке шампионске наде и наставак сјајне традиције! Фудбалери Црвене звезде имаће задатак да 12. фебруара, против Чукаричког, заокруже четвородеценијску непобедивост на пролећним премијерама.

Последњи пут црвено-бели су изгубили у првом колу наставка шампионата 14. фебруара 1982. године, тада је Жељезничар славио са 2:1 на највећем стадиону у држави.

Гол Душана Савића био је мало да се избегне пораз, Жељо је преокренуо погоцима Хајрудина Сарачевића и Мирсада Баљића, званог Жвака. Слаб старт другог дела првенства 1981/82. био је вероватно и кључни разлог зашто Црвена звезда није дошла до титуле, у прва четири кола наставка није победила.

Црвена звезда – Жељезничар 1:2 (1:1)

14. фебруар 1982 - Стадион: Црвене звезде.  Гледалаца: 12.000.  Судија: Фрањо Папец (Љубљана). Стрелци: 1:0 - Д. Савић у 19, 1:1 - Сарачевић у 45, 1:2 - Баљић у 52. минуту.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Крмпотић, Б. Ђуровски, Јанковић (Благојевић), Боровница, Јуришић, Ђорђић (М. Ђуровски), Миловановић, Д. Савић, Јањанин, Шестић.

ЖЕЉЕЗНИЧАР: Шујица, Берјан, Паприца, Баљић, Сарачевић, Комшић, Бахтић, Одовић, Баждаревић, Влашки, Никић.

После пораза од Сарајлија демолирана је у Загребу од Динама, па ремизирала са Вележом и Будућношћу у Титограду.

Утеха за неостварен циљ у првенству била је у освајању куп трофеја. Црвена звезда је у финалу била боља од Динама – у Загребу 2:2, а на Маракани 4:2 уз два поготка Дулета Савића.

Темељ традицији ударен је на Кошеву 6. марта 1983. године. Рајко Јањанин је донео бод против Сарајева у ремију (1:1). Доминантно је креирана серија без пораза на пролећним премијерама победама над Челиком од 4:0 (стрелци Јовица Николић 2, Ђорђе Миловановић и Милош Шестић) и Вележом од 3:0 (Бошко Ђуровски, Сулејман Халиловић, Милко Ђуровски).

Играо се сјајан фудбал у великој Југославији, нигде није било лако освајати бодове, а Звезда је наставила ремијима са Вележом, Приштином и Хајдуком да формира ореол непобедивости.

Интересантно је да је најбоља генерација у клупској историји „за длаку” избегла пораз на првом пролећном мечу. Војводина је пала тек после пенала, за 1:1 после 90 минута побринуо се Драгиша Бинић.

Уследиле су четири тесне победе. Савладани су Вардар на Маракани са 3:2 (стрелци Илија Ивић, Илија Најдоски и Дарко Панчев), зрењанински Пролетер у Београду са 2:1 (Илија Ивић из пенала и Ристо Видаковић), Бечеј крај Тисе са 2:1 (Горан Василијевић и Илија Ивић), ОФК Београд на Старој Карабурми са 2:1 (Небојша Крупниковић и Дејан Стефановић) и Чукарички у Љутице Богдана са 1:0 (аутогол Младен Станишић).

Традицију је градио и садашњи тренер Црвене звезде, некада љубимац навијача. Головима Зорана Јовичића (2), Дејана Станковића, Драгана Вулевића и Винка Мариновића у првом мечу 1997. године декласиран је чачански Борац на Маракани, а наредна пролећна сезона отворена је победом у комшилуку. На стадиону у Хумској, за тријумф од 2:1, погодили су Александар Кристић и Дејан Станковић.

У овом веку Црвена звезда је два пута прву утакмицу у години играла са вечитим
ривалом. Првог дана марта 2008. године, пред празним трибинама Маракане, победила је са 4:1, головима Дејана Миловановића, Сегунда Кастиља (2) и Ненада Милијаша.

И у следећој сезони пролећни старт је обележио дерби, у Хумској је било 1:1. Партизан је пораза спасао Алмами Мореира у надокнади, а претходно Звезди предност је донео Ђорђе Туторић.

Лепу серију головима су градили и: Хусреф Мусемић, Дејан Јоксимовић, Славко Радовановић, Влада Стошић, Михајло Пјановић, Лео Леринц, Владо Мирковић, Миленко Аћимовић, Горан Друлић, Бошко Јанковић, Марко Пантелић, Драган Младеновић, Душан Ђокић, Игор Бурзановић, Никола Игњатијевић, Мендеш Каду, Евандро, Вукан Савићевић, Лука Милуновић, Абиола Дауда, Нејц Печник, Дамијан Ле Талек, Александар Луковић, Срђан Плавшић, Марко Петковић, Лука Аџић, Александар Пешић, Ричмонд Боаћи, Вељко Симић, Милан Павков, Вељко Николић, Његош Петровић, Милан Родић и Мирко Иванић.

Црвена звезда је у серији од шест победа на пролећним премијерама, последњи пут није славила у мечу таквог карактера 2015. године у Нишу. Тада је у дресу Радничког блистао Милан Борјан, данас капитен најтрофејнијег српског клуба.