Филмска прича Радована Ђоковића: Ово је нешто ново за мене...

Крајем фебруара наставља се борба за пласман на Светско првенство, а репрезентацију Србије очекују два меча против националног тима Словачке.

Први ће бити одигран 25. фебруара у Београду, а сусрет број два је заказан за три дана касније, 28. фебруара, у Левицама.

Место у друштву 24 кошаркаша нашао је и један играч Борца. Радовану Ђоковићу, поузданом шутеру чачанског тима, ово је први позив у сениорску селекцију наше земље.

Нема сумње, велика част, како за Ђоковића, тако и за Борца, чији грб носи већ неколико сезона. Међутим, тежина овог позива заправо лежи у дугој паузи Ђоковића због тешке повреде колена од које се опоравио недавно.

– Све је ово као филмска прича – прича Радован.

– После дугог паузирања и опоравка, као и забринутости како ће изгледати повратак на терен, дошао је позив селектора Пешића. Није кренуло сјајно у прве две утакмице након повратка, али онда је дошла утакмица са Мегом, после које је све пошло у добром смеру. Кулминација свега је позив у репрезентацију који нисам очекивао, али свакако ми је драго. То је велико признање за мене, највеће у досадашњем делу каријере.

Његов позив у репезентацију још један је доказ да се последњих година добро ради у клубу из Чачка.

– Борац је и на претходним окупљанима имао играче на селекторовом списку. Били су Урош Чарапић, Марко Пецарски, Илија Ђоковић, а Марко Мариновић је у стручном штабу. Све то је за клуб велико признање. У последњих неколико година Борац се озбиљно уздигао у сваком смислу. Од КЛС-а је дошао до легитимног члана АБА лиге. Да није било неколико пораза на једну лопту, Борац би се борио за пласман у плеј-оф. А тако би слика о клубу била још боља. Наравно, могли смо бити бољи, али сматрам да Борац иде у добром смеру – додао је Ђоковић.

Овај позив у репрезентацију није прво искуство тог типа за бека Борца. Наиме, он је као млад играч био део репрезентације на Европском првенству јуниора 2014. године, када је Србија освојила сребрну медаљу.

– Био сам део млађих селекција, тако да сам донекле упознат са начином рада у репрезентацији. Али ово је нешто ново. Кад су прозори, екипа се окупи и тренира максимално седам дана, често и краће. Не могу да поредим млађе категорије са сениорском репрезентацијом – додао је Радован Ђоковић.

Иначе, на овом списку налази се још један реконвалесцент, Дејан Тодоровић, који је одсуствовао са паркета годину и по дана пре него што се, недавно, вратио и почео да игра за Тенерифе.