Не, нису трибине „Чаира” биле испуњене до последњег места. Али, јасно је да ће како турнир буде одмицао празних столица бити све мање. Све док их више не буде било довољно.
На делу трибине традиционално резервисаном за навијаче Црвене звезде – тачно преко пута клупе црвено-белих – већ сад је било као у „кошници”.
Песма није престајала, заставе нису падале... У неком тренутку упаљена је и бакља... Срећом, није завршила на терену.
Чак ни када је свима постало јасно да ће Звезда лагано проћи кроз четвртфинале. Тачније песма је постајала све јача. Као некаква увертира у дане које долазе.
Само се надамо и да нешто агресивније „прозивке” навијача Звезде и Радничког из другог полувремена првог четвртфинала неће бити некаква „увертира” у оно што нас чека, па рецимо у финалу.
Црвени ђаволи су у дворану ушли тек у другом полувремену. И учинили су све да их остатак дворане „примети”. Били су доста гласни. Нису имали заставе, али јесу бакље и бубњеве... И јасно су свима ставили до знања да „мрзе Београд”?!










Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.