После нешто споријег старта, момци Владе Јовановића су серијом тројки у другом периоду начели одлични Златибор. До краја се испоставило да је предност коју су тада освојили била довољна за мирно привођење утакмице крају. И пут у полуфинале.
Једна, па још једна тројка Филипа Ђурана. Поени Душана Кутлешића. Златибор је утакмицу против Меге отворио сјајно. Чејетинци су на терен избацили све што имају.
Били су и растерећени. Само жељни да се надигравају. Као такви, успоставили су свој ритам. Повели 12:5 и држали предност.
А Мега? Па реакције Владе Јовановића на тајм-ауту после тих 12:5 за Златибор, после три и по минута игре, довољно су говориле. Мега није са правом енергијом ушла у меч.
Можемо да поменемо и приступ. То је било толико очигледно. Требало је време да прође да се пробуди.
Пробудила се после тог минута одмора. Прво су момци Владе Јовановића реаговали серијом 10:2, окренули резултат. Није то било довољно.
Морало је још. Морала је да се деси серија тројки, у другом периоду, „прошарана” са две сјајне рампе - прво Симанића, па и Матковића.
Зато време, ван поља ограничења „сипали” су Кочовић, Церовина, Руженцов, а кад је тројку погодио и Симанић, Мега је побегла на 41:29. До краја првог полувремена је 40 секунди. Исход меча почео да постаје нешто извеснији.
Далеко од тога да је био готов. Златибор није планирао тек тако да одустане од историјског успеха.
Али – после оне две тројке Ђурана са почетка меча, ван 6,75 су још само једном погодили. Што је било довољно да неко време остану на десетак разлике.
И најмањи наговештај опасности, Мега је успела да отклони. Почетком последњег периода отишла је на 20 разлике и без много стреса привела меч крају.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
