Раднички игра веома добру сезону. Освојен је Куп, а битан шраф у мозаику Уроша Стевановића је и Лука Пљеванчић. Млади српски репрезентативац од 2017. део је екипе из Крагујевца, где је дошао на позив стратега Шумадинаца.
Ватерполо пут момка рођеног у Казахстану 2002. године, почео је пре нешто више од деценије. Лука је љубав према спорту наследио од брата Немање.
- Немања је сломио ногу и није смео да се врати на кошаркашки терен, већ је могао да буде само у базену. Кад су видели његов потенцијал, наговорили су га да пређе на ватерполо, а за њим сам и ја пошао - започео је причу Пљеванчић.
Лука се са породицом 2013. преселио из Алматија у Нови Сад, где је играо за Војводину.
- Казахстан и азијске државе познате су по индивидуалном спорту, тако да је ватерполо слабо испраћен. Дошли су ипак неки руски тренери, а потом и људи са Балкана, међу којим је и Урош Стевановић. Живот тамо је много другачији. Менталитет људи није сличан нашем, тешко прихватају странце и није било лако одрастати у таквом окружењу - објаснио је горостас и наставио:
- Стевановић ме је позвао и преселио сам се у Крагујевац. Са њим сам одрастао. Он је невероватан тренер, изградио ме је као играча. Драган Козомара, његов помоћник, такође је много учинио за мене, као и Југослав Васовић, директор клуба, који нам је као отац.
Крагујевчани ће вероватно ове године завршницу Лиге шампиона гледати од куће.
- Нико није очекивао онакав пад у мечу са Барселонетом. Имали смо тежак период, тако да је то морало да се догоди, али, штета је што се десило на такав начин. Било је и очекивано да славимо против Динама. Целе сезоне су без бода, тако да нисмо осећали притисак.
Крагујевчани ће од 4. до 6. марта угостити трећи турнир Јадранске лиге. У Шумадију стижу Југ, Партизан, Приморац, Соларис и Шабац.
- Увек стремимо победи, небитно против кога играмо. Прошле године смо освојили регионалну лигу и постали први српски клуб ком је то пошло за руком. Победили смо Југ и Младост усред Загреба, немамо страх.
Победа у финалу Купа против Новог Београда 11:9 много значи Пљеванчићу.
- Кад у противничком тиму играју Душан Мандић, Никола Јакшић, Страхиња Рашовић и Ангелос Влахопулос, имате жељу да им покажете шта знате. Надиграли су нас два пута и имали смо мотив више. Финала су чудна, дали смо све од себе, много смо желели тај трофеј.
Сјајни бек каже да је његова будућност у Србији и српском ватерполу.
- Немам намеру да одлазим из Крагујевца. Веома сам задовољан начином на који клуб и стручни штаб раде. Услови су одлични и овде се осећам изванредно. Освојио сам два Купа, првенство и Јадранску лигу, а желим још трофеја - закључио је Пљеванчић.
Вучевић велика подршка
Лукин брат од тетке је и звезда Чикаго Булса Никола Вучевић, тако да успех у спорту младог ватерполисте не чуди.
- Чујемо се повремено. Саветовао ме је и објашњавао ми како је све функционисало у његовој каријери. Говорио ми је о плановима исхране, тренинзима и стварима које су њему помогле. Честитамо један другом на победама. Пратим његове игре у Чикагу, подржавам их, немам други избор - кроз осмех је истакао Пљеванчић.
Братство влада Шумадијом
Поред добрих игара у води, Раднички је посебан клуб јер негује пријатељство.
-Филип Јанковић, Никола Лукић, Алекса Укропина, Стефан Тодоровски, Лазар Добожанов, Небојша Тохољ... Све су то извенредни момци и гледам их као старију браћу, могу да их питам за било шта. Имамо сјајну хемију у екипи.
Репрезентација стари сан
Пљеванчић је одувек желео да се покаже на великој сцени са капицом Србије.
- Од малих ногу сам сањао да заиграм за сениорску репрезентацију на неком великом такмичењу. Надам се да ћу се својим трудом и залагањем наметнути и да ће Дејан Савић наћи места за мене. У млађим категоријама сам освојио злато на Светском првенству у Прагу 2021. и сребро у Кувајту 2019. Млађе селекције дуго нису освајале медаље. Желели смо да будемо та генерација која ће донети трофеј. Били смо сигурни у себе, нисмо имали падове.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
