Ко је у недељу до 18 часова хтео да прочита – и, без многоумног тумачења – едукативне и смерне редове у нашем листу с Љубишом Тумбаковићем лако би претпоставио дешавања у 166. комшијском дуелу Црвене звезде и Партизана.
Академски с мало речи је деколтирао добитну тактику Партизана, а и како би другачије тренерски горостас. Међутим, ништа није било виђено од „кориговања ситница из пређашњих утакмица у првенству и у Лиги конференција, од детаља прилагођених противнику и проналаска погодних решења како до позитивног исхода”.
- Утакмицом нисам одушевљен, јесам величанственим амбијентом и атмосфером на стадиону. Мало смо били ускраћени за занимљиве детаље, за лепоту фудбала. Иако су оба тима имала мотиве и циљеве, вероватно и тренери тако поставили игру. Међутим, осим резултата пријемчивог другопласираном, ништа посебно фудбалски доживео нисам.
Подсећамо на круцијалну реченицу његову, из недељног текста: дерби није за калкуланте!
- Премишљање с елементима тактизирања су најгора варијанта, увек. Партизан је имао комфорнију ситуацију, дакле, с пет бодова разлике мирније уђе у завршницу првенства и у припреми наредних утакмица. Кредит није дословно потрошио, уколико би одлучније и конкретније понављао начине игре из претходних мечева. Што, на моју жалост, прексиноћ видео нисам.
Станојевићево признање грешке у одабиру играча након утакмице, тумачи колегијално.
- Сале је само преузео кривицу, заштитио првотимце и клуб. Што сам одувек ценио код колега, иако прексиноћ тако није било – суштински. Други су били на терену...
Шта сад, питање се наметнуло само по себи.
- Ништа... све и даље зависи од Партизана, првенствено. Изузев што нема право на грешку већ би требало максимално и концентрисано да приступи надолазећим обавезама, побеђује до краја лиге и освоји титулу. Истоветно и другопласирани, отуд су приче о лагоднијој ситуацији и бољој позицији пука наклапања.







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.