Љупко Петровић теши тренера Партизана: И ја сам губио због умора

Неко, кад зна – зна! А, кад је Неко јединац српског фудбала, еее, онда погођености губе призвук усхићења и изненађења.

Љубо Петровић, стваралац епохе и путовођа тренерских савременика, уочи прексиноћњег вечитог дербија као кључну Звездину предност над Партизаном је објаснио у просто проширеној реченици „мало су два дана одмора, после европске утакмице”. Тако се и збило на трави Маракане, што је признао после пораза и Александар Станојевић. 

- Са супругом Снежаном сам причао дан после дербија, због временске разлике између Вијетнама и Србије, рекла је: јооој, све си погодио!

Вама мило...?

- Како није ха, ха... Казао сам, нисам што не знам –заценио се, опет.- Тренерски `лебац једем равно 42 године, искључиво. Такмичио се у националним првенствима петнаестак земаља, у Европи и у свету, утакмице губио због умора и несклада базичне и специфичне моторичке способности играча. Друкчије није могло да буде ни прексиноћ, само два и по дана од изузетне игре и победе над Спартом.

Како је онда Црвена звезда у вашем првом мандату играла у ритму субота-среда-недеља безмало с истом једанаесторицом? Понекад, додуше, са Шабанаџовићем и Стошићем, ретко кад с Василијевићем, једва кад с Момчиловићем...

- Није било тако, баш. Поједине играче сам одмарао у првенству, рецимо, Дарка Панчева... мислим и Драгишу Бинића у Ријеци, уочи реванша с Грасхоперсом. И, Савићевића... Не, не... Дејо је играо центарфора, преостали у одбрани ха, ха... Бод смо узели без гола, потом је Панчев у Цириху одиграо најбољу европску утакмицу. Мада... било је и до беспрекорне физичке припремљености. Југовић, ако се сећате, узео је лопту Бајерну у 88. минуту на нашој половини, прошао кроз тројицу и предао Просинечком на 30 метара, овај Михајловићу, центаршут и... гол! Да не причам о 120 паклених минута, у Барију.

Да... изгледа, било је нечег и у трчању до игманске скакаонице!