Времеплов, Ратомир Дујковић: Наши дербији су били песма

Дујковићев живот и каријера, обележена бројним рекордима, образац је како човек треба да живи како би могао и сам себе да поштује. Био је једноставно талентован за све, а то је и највећа вера у себе.

- Звезда је за мене одувек била све од оног дана кад сам из Борова са 16 година прешао на Маракану, па све до данас кад сам председник Скупштине клуба – каже Дујковић.

Рођен је у Борову, градићу у Хрватској који је својевремено окупљао таленте и селектирао најбоље за највеће клубове.

- Борово је некад било спортски центар Југославије, једном годишње одржаван је турнир на којем су лансирани таленти. Распадом земље нестало је и то. Имам мало родбине у Борову, кад ми се укаже прилика одем тамо, посетим гробове мојих родитеља.

Легендарни чувар мреже је у првом тиму црвено-белих провео осам сезона. Бранио је гол Звезде на 442 утакмице, 37 у европским такмичењима, осми је у историји клуба по броју мечева на међународној, а 12. укупно.

Био је члан чувене екипе Миљана Миљанића, у којој су, између осталог, били и Драган Џајић, Јован Куле Аћимовић, Станислав Караси. Са Звездом је освојио четири првенства и три купа, занимљив је начин доласка у великана из Љутице Богдана.

- ФС Србије организовао је турнир за 29. новембар, Дан републике, на Стадиону ЈНА, Маракана још није била отворена. Позвани су талентовани играчи из целе Југославије, а мене су из Звезде звали да браним за њих. Дошао сам и после су ме пустили само да на два дана одем у Борово, поздравим са родитељима, узмем основне ствари и преселим се у Београд. И од тада био сам Звездин члан до 1974. кад сам отишао на одслужење војног рока. За успехе сам захвалан супрузи Милени, касније и кћерки Мишел и сину Оливеру.

Дујковићу је најдражи 46. вечити дерби одигран 7. јуна 1970. Одбранило је два пенала, што је још успело Благоју Истатову давних дана и Милану Лукачу 2015.  Зауставио је ударце са 11 метара Слободана Петровића и Момчила Вукотића.

- Добро сам бранио пенале. Нису ме савладали ни Белин из загребачког Динама, Букал из Жељезничара...

Дујковићева генерација остала је упамћена по учешћу у полуфиналу Купа шампиона 1971. Пораз у реваншу од Панатинаикоса (0:3, после 4:1 у Београду) многима је и даље несхватљив.

Драган Џајић био је уверен да није морао да пропусти дуеле са Грцима због искључења против Карл Цајс Јене да би Звезда постигла оно што је остварила две деценије касније. Тренер атинског тима био је Ференц Пушкаш, а правду је делио Де Мендибил, који је оженио кћерку славног Мађара.

- Судија Ортиз Де Мендибил није директно утицао на резултат у реваншу, али нам је пресецао акције кад год је била опасност по гол грчке екипе. Нису тачне приче да смо били отровани, да смо добили чекове и продали утакмицу. Осим Џајића били смо ослабљени и за Антонијевића. Да смо прошли ПАО у финалу бисмо победили Ајакс са Велибором Васовићем.

Дујковић је из Звезде прешао у Овиједо, по повратку у Југославију бранио је за Осијек и Галенику, данашњи Земун.

- Кад сам отишао у Овиједо тамо је већ био мој саиграч из Звезде Милован Ђорић. У шпанском клубу провео сам три године, исто толико у Осијек са којим сам се пласирао у Прву лигу. У Галенику сам дошао на наговор мог великог пријатеља Ивана Чабриновића и у њој сам завршио каријеру.

Брзо се посветио тренерском послу, од помоћног и стручњака задуженог за рад са голманима Ратомир је стигао и до селекторских функција.

- У Галеници сам прво постао помоћни, затим и први тренер. Имао сам добре резултате, па ме је Звезда довела да радим са чуварима мрежа. Био сам у стручним штабовима Драгослава Шекуларца, Љупка Петровића, Владице Поповића, у генерацијама упамћеним по освајању европског и светског трона. Улогу тренера голмана имао сам и у репрезентацији СР Југославије на ЕП 2000. Добио сам затим понуду из Руанде, раније сам помагао Гојку Зецу у Емиратима. Био сам и селектор Венецуеле, Гану сам одвео и водио на СП 2006. Радио сам потом у Бурми, данашњем Мијанмару, био селектор олимпијске репрезентације Кине и младог тима Србије, на крају и сениора Сирије – набројао је Дујковић.